Novosadski kafedžija Bata Pežo bio je jedan od retkih u bivšoj Jugoslaviji koji je kafanu pretvorio u granu filozofije sa posebnom etikom i, kako je govorio, u njegovoj kafani svi su bili isti – „i četnici i komunisti“.
Bata je bio jedan od onih ljudi iz naših varoši koji su još za života postali legende, a da ih niko, ili gotovo niko, nije znao pod pravim krštenim imenom i prezimenom. Njegovi poznanici tvrde da je, otkako je pre nešto više od decenije preminuo, sigurno otvorio „nebesku kafanu“, u kojoj mu je ponovo počasni gost Miroslav – Mika Antić, čija je uramljena fotografija, na kojoj spava pored pisaće mašine, bila zaštitni znak svih Batinih kafana.
„Kakva je to bitanga bila…“, prisećao se svog više nego velikog prijatelja, a naizgled gruba reč „bitanga“ odisala je takvom toplinom da se, čini se, to ne bi moglo iskazati drugim rečima ili rečenicama.
Bata Pežo nam je svojevremeno prepričao i jednu od brojnih dogodovština u kojoj su glavni akteri bili on i autor „Plavog čuperka“, kada je praktično „pokrao“ samog sebe.
Bata Pežo, krštenim imenom Đorđe Stanisavljev iz Čuruga, ispričao nam je kroz smeh: „Posle jedne dobre pijanke, odlučismo ja i moj dobri Mika da ukrademo stolice iz neke kafanske bašte, pa da ih odnesemo u moju kafanu. Međutim, u toku dana je moj pokojni baba izradio neke drvene stolice i izneo ih u našu baštu. Ne znajući za to, a od silnih pića ne znajući ni gde se nalazimo, Mika i ja ukradosmo upravo te stolice iz moje vlastite bašte.“
Dok su izjutra dvojica veselnika spavali, Batin otac je video da je neko ukrao njegove rukotvorine namenjene za sinovljevu kafanu, a onda je, kako se Pežo prisećao, glasno krenuo da „grdi svima redom“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
„Od silne galame probudim se prvo ja, pa posle i Mika. Onako mamurni, siđemo, pa babi kažem da Mika ima veze u miliciji i da će lopovi brzo biti uhapšeni, a stolice vraćene… E, onda počne da se razbistrava, pa babu nekako ubedismo da ne zove miliciju, jer su lopovi pred njegovim očima, ali mu ne rekosmo, jer bismo morali ko zna gde da se izgubimo bar na deset dana…“, ispričao nam je Bata Pežo samo jednu u nizu anegdota doživljenih sa svojim Mikom Antićem.
Piše: Siniša Kostić
