Kada se ulice američkih gradova ispune malim vešticama, superherojima i kostimiranim princezama, a ispred kuća zasijaju izrezbarene bundeve, zna se da je stigao Halloween. Ove godine, 31. oktobar pada u subotu, što porodicama u Čikagu i okolnim predgrađima donosi više mogućnosti za prazničnu zabavu, ali i prilagođavanje termina tradicionalnog obilaska kuća u potrazi za slatkišima.
Postoje običaji koji na prvi pogled deluju neobično onima koji su odrasli u nekoj drugoj zemlji, ali koji vremenom postanu deo svakodnevice. Za mnoge Amerikance Halloween je mnogo više od jedne večeri u godini. To je praznik mašte, dečje radosti, komšijskog druženja i kreativnosti, a za porodice koje su se doselile iz drugih krajeva sveta i prilika da upoznaju kulturu zemlje u kojoj danas žive.
Od vrata do vrata, uz čuveno „Trick or treat“
Najprepoznatljiviji deo Halloweena jeste običaj poznat kao „trick or treat“, kada deca obučena u kostime obilaze kuće i traže slatkiše. Domaćini koji učestvuju u ovoj tradiciji pripremaju činije pune bombona, čokoladica i drugih poslastica, a mališani uz osmeh izgovaraju dobro poznatu rečenicu: „Trick or treat!“
Za decu je to prava mala avantura. Planiraju se kostimi, obilaze se komšijske kuće, upoređuju se slatkiši i, naravno, pokušava se sakupiti što više poslastica. Roditelji ih prate kroz naselja, dok se komšije takmiče u ukrašavanju dvorišta, od simpatičnih bundeva do čitavih scena sa vešticama, kosturima, duhovima i paukovim mrežama. Pošto Halloween 2026. pada u subotu, mnoge porodice mogu lakše da organizuju večernje aktivnosti bez brige o ranom ustajanju za školu narednog jutra. Ipak, važno je imati na umu da ne postoji jedinstven termin za „trick or treat“ u celom području Čikaga. Gradovi i naselja mogu objavljivati sopstvene preporučene sate, pa roditelji treba da provere obaveštenja svoje lokalne uprave.
Bundeve, kostimi i kuće koje postaju male pozornice
Pripreme za Halloween u Americi počinju mnogo pre 31. oktobra. Prodavnice su pune kostima, ukrasa i slatkiša, a porodice biraju bundeve koje će pretvoriti u prepoznatljive svetleće lampione. Taj običaj poznat je kao „jack-o’-lantern“.
U nekim naseljima ukrašavanje kuća postaje pravi mali komšijski projekat. Jedni postavljaju svetleće figure i veštačku paučinu, drugi prave strašne vrtove, dok se treći opredeljuju za vedrije, porodične dekoracije. Škole, biblioteke, parkovi i lokalne organizacije često organizuju tematske događaje, kostimirane zabave i aktivnosti za decu.
Iako se Halloween često povezuje sa strašnim maskama i horor motivima, njegova savremena porodična verzija u velikoj meri je usmerena na zabavu, druženje i dečju kreativnost.
Šta je Halloween, a šta Noć veštica?
Koreni Halloweena vezuju se za stare keltske običaje, naročito festival Samhain, kao i za kasniju hrišćansku tradiciju obeležavanja večeri uoči Svih svetih. Vremenom su se različiti običaji spojili, a praznik je dobio oblik kakav danas poznajemo, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. U Americi je Halloween postao deo popularne kulture. Ipak, nije reč o prazniku koji svi doživljavaju na isti način. Neke porodice ga slave uz kostime i slatkiše, neke organizuju zabave za odrasle, dok ga druge ne obeležavaju iz ličnih, kulturnih ili verskih razloga.
Za decu je, međutim, njegova privlačnost jednostavna: mogu da budu neko drugi na jednu noć, da pokažu maštu i da dožive svoje naselje na potpuno drugačiji način.
A kako se to razlikuje od naših običaja u Srbiji?
Za nekoga ko je odrastao u Srbiji, Halloween može delovati kao sasvim drugačiji svet. Kod nas se praznici i porodična okupljanja tradicionalno vezuju za krsne slave, Božić, Vaskrs i druge običaje koji nose snažno versko, porodično i kulturno značenje. U Srbiji ne postoji opšteprihvaćena tradicija da deca poslednje večeri oktobra obilaze komšije i traže slatkiše. Halloween se, ipak, sve više prepoznaje među mladima, u školama stranih jezika, ugostiteljskim objektima i na tematskim zabavama, naročito u većim gradovima.
To ne znači da su naše tradicije manje bogate niti da je potrebno birati između jednog i drugog sveta. Naprotiv, život u Americi mnogim ljudima poreklom iz Srbije pruža priliku da svoju decu upoznaju sa lokalnim običajima, a istovremeno im prenesu porodične priče, jezik, praznike i vrednosti sa kojima su sami odrasli. Možda upravo tu leži i najlepša veza između dve kulture: u želji da se deca raduju, da budu okružena ljudima i da praznici postanu uspomene koje će pamtiti.
Između dva sveta, ali sa istom dečjom radošću
Za srpske porodice u Čikagu i okolnim predgrađima Halloween može biti još jedan način da se deca povežu sa svojim vršnjacima, upoznaju komšije i osete deo sredine u kojoj odrastaju. Istovremeno, roditelji imaju priliku da im objasne da različite kulture imaju različite običaje, ali da su poštovanje, zajedništvo i porodična bliskost vrednosti koje se prepoznaju svuda. Dok se 31. oktobra budu palile bundeve, birali kostimi i punile korpice slatkišima, američke ulice ponovo će postati velika pozornica dečje mašte.
A možda će se baš u nekoj srpskoj kući u predgrađu Čikaga, pored kostima i činije sa bombonama, razgovarati i o tome kako se nekada slavilo u Srbiji. Jer život između dve kulture ne mora da znači udaljavanje od sopstvenih korena. Može da znači i da se u porodičnu priču dodaje još jedna tradicija — uz dovoljno prostora da se sačuva ono što nas čini onim što jesmo.
Piše: Andriana Bjedov
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
