Pre tačno sto godina, Beograd je i bez vatrometa i velikih bina umeo da napravi dobar doček. Prva Nova godina po gregorijanskom kalendaru, kako se tada govorilo, još je bila novina, ali je prestonica brzo prihvatila novi razlog za pesmu, igru i okupljanje do sitnih sati.
Novi praznik je kod nas prvi put obeležen 1920. godine, a do sredine decenije već je dobio obrise slavlja kakve i danas poznajemo. U noći između 31. decembra 1925. i 1. januara 1926. godine, kafane i hoteli bili su dupke puni, muzika je trajala do zore, a grad je slavio bez podela po veri i poreklu.
„Sve kafane od Čuburske kasine do hotela Moskva i Palasa, bile su pune, prepune”, zabeležio je novinar Politike u izveštaju od 1. januara 1926. godine.
Sa dozom čuđenja, ali i humora primećivalo se da je Beograd te noći ličio na grad koji slavi po „tuđem običaju”. „Kao da je ceo Beograd prešao u katoličku ili protestantsku veru, ali ne zbog pobožnosti, nego zbog zabave”, pisalo je u novinama.
Iako je bilo onih koji su strepeli da novi doček narušava stari poredak, od slavlja se nije odustajalo. Naprotiv, Beograd je ubrzo uveo običaj da dočekuje dve Nove godine – po novom i po starom kalendaru.
Grad je te noći bio pun raznog sveta. Ko nije na vreme našao mesto u kafani, ostajao je na ulici, gde se odlučivalo kuda dalje. U ponoć se gasila struja, čestitalo se, a već se razgovaralo o drugoj Novoj godini, onoj pravoslavnoj.
Praznična atmosfera videla se i na odeći. Magazini su savetovali umerenost i ukus, a dame su birale posebne novogodišnje toalete.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok su jedni slavili, drugi su radili. Gužva i pesma olakšale su posao lopovima, pa su novine zabeležile i gotovo filmsku pljačku jedne radnje. Uz dobro jelo, vino i nešto gotovine sa punim kafanama i živom ulicom, Beograd je ušao u 1926. godinu.
Piše: Nina Stojanović
