Malo je poznato da su vozovi na Dunavu nekada prelazili reku, skelom. Između Dalja i Bogojeva, kod Erduta, pune četiri decenije železničke kompozicije prevožene su posebnim železničkim skelama koje su u drugoj polovini 19. veka predstavljale pravo tehničko čudo i privlačile pažnju stručnjaka širom Evrope.
Ovaj jedinstveni sistem uveden je 1871. godine kako bi povezao železničke pravce sa obe strane Dunava u vreme kada most preko velike reke još nije postojao. Umesto dugih obilazaka, vagoni su direktno ukrcavani na specijalno konstruisane skele koje su ih prevozile sa jedne obale na drugu.
Jedna skela mogla je da preveze između sedam i osam železničkih vagona u jednoj vožnji. Sam prelazak Dunava trajao je oko jedanaest minuta, dok je sa utovarom i istovarom čitav postupak trajao približno pola sata. Za tadašnje prilike to je bilo izuzetno efikasno rešenje koje je omogućavalo nesmetan protok robe i putnika.
Promet je bio impresivan. U najopterećenijim danima preko Dunava je prevoženo i do 40 vagona dnevno. Posebno je ostao upamćen 6. septembar 1878. godine, kada je postavljen rekord – tokom samo jednog dana prevezeno je čak 512 železničkih vagona.
Još fascinantnija je činjenica da tokom četrdeset godina rada nije zabeležena nijedna ozbiljna nesreća. Stroga pravila, precizna organizacija i iskustvo posada omogućili su da ovaj složeni sistem funkcioniše bez većih problema, uprkos promenljivom vodostaju i snažnim dunavskim strujama.
Železnička skela između Dalja, Erduta i Bogojeva ostala je u upotrebi sve do 1911. godine, kada je završen veliki železnički most preko Dunava. Tada je nekadašnje tehnološko čudo postalo deo istorije, a železnički saobraćaj nastavljen je preko novog mosta.
Danas je malo onih koji znaju da su vagoni nekada „plovili“ Dunavom. Ipak, ova neobična priča ostaje jedno od najzanimljivijih poglavlja železničke istorije Slavonije, Srema i Podunavlja, svedočeći o vremenu kada su inženjeri pronalazili smela rešenja za izazove koje je postavljala jedna od najvećih evropskih reka.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
