Institut za dijalog i inovacije Srpski Most objavio je jednu od najobimnijih studija do sada, dokument koji ambiciozno ulazi u polja međunarodnog prava, političkih narativa i geopolitičkih obrazaca koji su oblikovali prostor bivše Jugoslavije tokom poslednje tri decenije. Studija tvrdi da ključni međunarodni dokumenti – pre svega Rezolucija 1244 i Dejtonski mirovni sporazum – ostaju pravno nepromenjeni stubovi regionalnog poretka i da se protiv Srbije godinama primenjuje model političkog i medijskog pritiska u kojem narativi potiskuju činjenice.
Autori studije oslanjaju se na arhive Ujedinjenih nacija, međunarodne konvencije i širok korpus akademske literature. Njihova teza je direktna, Srbija je država sa neprekinutim međunarodnopravnim identitetom, a način na koji se Zapad odnosi prema njenim pravima deo je šireg obrasca u kojem politička interpretacija zamenjuje važeće pravo. U studiji se tvrdi da je NATO intervencija 1999. godine bila bez mandata Saveta bezbednosti, da se pravni kontinuitet Srbije prema SFRJ i SRJ ne može osporiti, te da su i Republika Srpska i status Kosova i Metohije definisani isključivo međunarodnim dokumentima koji nisu promenjeni.
Dokument posebno analizira proces u kojem kako se navodi, „narativ postaje instrument moći“, medijski okvir devetesetih, selektivno pravosuđe, političko tumačenje sukoba, kao i načini na koje se konstrukti o „srpskoj krivici“ i danas prenose u evropsku diplomatiju. Studija tvrdi da je ovaj mehanizam ostavio trajne posledice – od odnosa prema Republici Srpskoj, preko statusnih pregovora o Kosovu, pa do načina na koji se svaka regionalna kriza automatski povezuje sa Beogradom.
Posebno poglavlje posvećeno je međunarodnim institucijama, uz tvrdnju da se njihova praksa prema Srbiji često udaljava od sopstvenih normi. Autori navode da se u slučaju 1244 „prvo menja politički narativ, pa tek onda tumačenje prava“, dok se Dejtonski sporazum, prema njihovoj oceni, „primenjuje selektivno, zavisno od političkih prioriteta zapadnih centara moći“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Analiza Srpskog Mosta otvara temu koja će tek pokrenuti rasprave. Ono što je jasno jeste da dokument utiče na debatu u trenutku kada se regionalne tenzije ponovo vraćaju na dnevni red. Vrednost studije je u tome što vraća fokus na međunarodno pravo – na tekst, a ne na interpretaciju. Ostaje pitanje hoće li politički akteri u regionu i van njega biti spremni da pročitaju dokument bez unapred donetog stava.
Piše: Nina Stojanović
Pročitajte više OVDE
