Južna Koreja poslednjih godina vodi možda najagresivniju pronatalitetnu kampanju na svetu, jer ima jednu od najnižih stopa priraštaja među razvijenim državama. Stopa fertiliteta je tokom 2023. pala na istorijskih 0,72 deteta po ženi, da bi 2024. i 2025. došlo do blagog oporavka — prvo na 0,75, pa oko 0,80. Za prostu obnovu stanovništva potrebno je oko 2,1 dete po ženi. Država, gradovi i čak velike kompanije počeli su da nude direktan novac za brak, trudnoću i rađanje dece.
„43.000 dolara za venčanje” nije jedinstveni državni ček koji svako dobije odmah po sklapanju braka u Južnoj Koreji. Radi se o kombinaciji lokalnih subvencija, stambenih pogodnosti, kredita, pomoći za bebe i poreskih olakšica koje u zbiru mogu da dostignu desetine hiljada dolara.
Neki gradovi i okruzi nude novac za upoznavanje i organizovane „dating” programe, subvencije za veridbu i medeni mesec. U okrugu Saha u Busanu, paket može dostići oko 20 miliona vona (14.700 USD) i uključuje oko 360 USD za troškove zabavljanja; 740 USD za veridbu; 7.300 USD za putovanja i početak zajedničkog života, a preostalih 6.200 USD isplaćuju se nakon braka. I po venčanju, mladenci dobijaju jednokratnu pomoć, zajmove za stan, ogromne olakšice ako se ubrzo rodi dete. U pojedinim sredinama ukupni paket pomoći ide i do 60 miliona vona, odnosno 43.000 USD.
Država paralelno daje: mesečne roditeljske dodatke, vaučere za bebe, pomoć za vantelesnu oplodnju, medicinske troškove za trudnoću, poreske olakšice za porodice sa decom. Za prvo dete porodice mogu da dobiju od 14.000 – 17.000 USD pomoći već tokom prve dve godine života deteta.
Posebno zanimljiv deo strategije jeste stanovanje. U zemlji gde su nekretnine ekstremno skupe, država daje prioritet porodicama sa novorođenom decom za dobijanje novih stanova i hipotekarnih kredita. Mnogi analitičari smatraju da je upravo to važnije od samih keš-isplata. U kampanju su uključene i privatne kompanije. Građevinski gigant Booyoung Group postao je poznat jer zaposlenima daje čak 100 miliona vona po rođenom detetu, oko 75.000 dolara.
Zanimljivo je da su 2024. i 2025. prvi put posle mnogo godina zabeleženi blagi znaci oporavka broja brakova i rođenih beba u Južnoj Koreji, pa se sada pažljivo prati da li će ovaj „eksperiment” dati dugoročne rezultate.
Srbija ima skoro duplo viši natalitet od Južne Koreje, ali i dalje ispod nivoa potrebnog za obnovu stanovništva, sa oko 1,6 deteta po ženi. U Srbiji nema direktne pomoći za brak, ali postoji niz državnih olakšica za podsticaj rađanja, zbog kojih se svrstava među agresivnije pronatalitetne sisteme u Evropi, naročito po direktnim novčanim davanjima za treće i četvrto dete. Međutim, Srbija nije među svetskim rekorderima kada se saberu svi benefiti od poreskih olakšica i povoljnih kredita za prve nekretnine i porodičnih paketa. Po direktnim isplatama za decu Srbija je jača od većine balkanskih zemalja i među izdašnijima u istočnoj Evropi, ali iza Mađarske i zemalja Skandinavije, kada se računaju ukupne dugoročne pogodnosti.
Za prvo dete, Srbija izdvaja 500.000 dinara (4.300 USD) jednokratne pomoći; za drugo dete: 600.000 dinara (5.100 USD) kroz dve godine i 24 rate; treće dete: 2,28 miliona dinara (19.500 USD) kroz 10 godina i 120 rata; i četvrto: 3,18 miliona dinara (27.200 USD) kroz 10 godina, odnosno 120 rata.
Tu su i državne subvencije za mlade od 20 do 35 godina, i za zaposlene i za nezaposlene, u iznosu do oko 20.000 evra (21.500 USD), kao i krediti za prvi stan uz minimalno učešće od oko 1%. Postoji i poseban program za kupovinu seoskih kuća, gde je starosna granica viša — do 45 godina.
Vlada Srbije je 2025. izdvojila 500 miliona dinara ( 4,3 miliona USD) za majke koje ostvaruju pravo na pomoć države za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta, a uveden je i neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za žene do 45 godina koje pate od steriliteta.
Kada se to prevede u odnos prema prosečnoj plati, Srbija zapravo daje mnogo više nego što na prvi pogled deluje. U Srbiji su nominalni iznosi niži nego u bogatim državama, ali u odnosu na prosečnu platu oni su veće opterećenje za državni budžet i značajniji za domaćinstvo. Na primer, ukupna pomoć za treće i četvrto dete raspoređena na 10 godina može da iznese nekoliko prosečnih godišnjih plata u Srbiji. U bogatijim evropskim zemljama, npr. Francuskoj ili Nemačkoj, prosečne zarade su mnogostruko veće, pa i kada postoji manji direktni keš-podsticaj, ukupna „socijalna vrednost” dolazi kroz veće plate i socijalnu zaštitu, besplatne ili subvencionisane vrtiće, duža porodiljska odsustva.
Po intenzitetu direktnih novčanih podsticaja, Srbija je bliža mađarskom i istočnoevropskom modelu nego zapadnoevropskom, dok je Mađarska, opet, možda najbliža južnokorejskom modelu socijalnih davanja: beskamatni krediti za bračne parove, otpisivanje dela kredita po rođenju dece, poreska oslobađanja za majke sa više dece, subvencije za automobile za velike porodice.
Zanimljivo je da uprkos ogromnim ulaganjima u lanac „demogrsfskog inženjeringa, Južna Koreja ima fertilitet tek oko 0,8, Mađarska oko 1,5, Srbija oko 1,6, a Francuska oko 1,8. To pokazuje da novac pomaže, ali ne rešava sam problem prirodnog priraštaja.
U slučaju Južne Koreje, koja je za dve decenije potrošiila stotine milijardi dolara na zaustavljanje demografskog kolapsa, novac više nije dovoljan da automatski podstakne mlade da imaju decu. Mnogi smatraju da nemaju vremena za porodicu, da previše rade, ne mogu da kupe stan, ne prihvataju tradicionalne porodične uloge, a za odgajanje deteta treba im mnogo novca. Zato analitičari često govore da je korejski problem više „kriza načina života” nego kriza nataliteta, da je to posledica „burnout” kulture i da jednokratni bonusi mogu kratkoročno povećati broj brakova, ali da ne rešavaju duboke probleme južnokorejskog društva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Koreja plaća brakove 43.000 $, Srbija ima veći natalitet uprkos svemu.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
