Jovan Grčić Milenko bio je srpski pesnik, pripovedač i lekar, jedna od najnežnijih lirskih ličnosti srpske književnosti 19. veka. Iako je živeo veoma kratko, ostavio je dubok trag poezijom prirode, emocijama i ličnim doživljajima. Na današnji dan, 10. juna 1875. godine, u manastiru Beočin na Fruškoj gori, preminuo je u 29. godini života.
Rođen je 15. novembra 1846. godine u Čereviću kod Beočina u Sremu, kao najstarije dete trgovca Todora Grčkog i Ane rođene Barako. Porodica je bila grčkog porekla. Otac Teodor umro je 1850. godine, kada je Jovan imao samo četiri godine. Majka Ana ostala je sama da podiže troje dece – Jovana, brata Đorđa i sestru Katicu – noseći svu težinu sirotinje i brige na svojim plećima. Taj rani gubitak oca i majčina žrtva duboko su obeležili njegov kratak život. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a dalje školovanje nastavio u Petrovaradinu, Novom Sadu, Segedinu i Požunu (Bratislava), gde je maturirao.
Još kao đak počeo je da piše pesme. Prva mu je objavljena 1863. godine u časopisu „Danici“, a veliki uticaj na njega imala je ljubav prema Mileni Stefanović, koja je umrla veoma mlada. U njenu čast dodao je sebi ime Milenko a mnoge njegove ljubavne pesme posvećene su upravo njoj.
Studirao je medicinu u Beču kao stipendista Matice srpske, prevodio je Getea, Šilera i Hajnea, družio se sa Zmajem, Lazom Kostićem i drugim književnicima. Objavio je 1869. godine zbirku pesama „Pesme. Spevao ih Milenko“, a pisao je i prozu sa fantastičnim elementima – najpoznatije su pripovetke „Sremska ruža“ i „Zmijina košuljica“.
Od detinjstva je bolovao od tuberkuloze, a zbog pogoršanja bolesti prekinuo je studije i vratio se u rodni kraj. Poslednje mesece proveo je u manastiru Beočin, gde je i sahranjen u porti manastira. Na spomeniku su uklesani Zmajevi stihovi: „Gora ti čuva telo, a spomen Srpstvo celo.“
Iako ga savremenici nisu uvek najbolje prihvatili, njegova lirika se ističe svežinom, ljubavlju prema prirodi i iskrenošću. Ostavio je oko 150 pesama i nekoliko proznih dela. Danas u Čereviću postoji osnovna škola koja nosi njegovo ime, a njegovi stihovi se i dalje čitaju i nalaze mesto u antologijama srpske poezije.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
