Sa prvim jesenjim danima Srbija menja boje, mirise i svakodnevni ritam. Dolazak novog godišnjeg doba najpre se prepoznaje u dvorištima, baštama, šumama i na njivama, gde počinju berba poslednjih plodova, priprema zimnice i spremanje domaćinstava za hladnije mesece.
Miris crvenih paprika koje puckaju na sporetima i sačevima širi se naseljima i ulazi kroz otvorene prozore. Njihova koža se pod žarom skuplja, tamni i puca, a dim se spaja sa svežinom vlažne zemlje i opalog lišća. Taj poznati miris mnogima je prvi znak da se leto završilo i da je stigla prava srpska jesen.
Jutra su obavijena niskom i gustom maglom, posebno u dolinama i kraj rečnih obala. Rosa ostaje na travnjacima, vazduh postaje oštriji, a krošnje dobijaju žute, crvene i bakarne nijanse. Fruška gora i šumadijska brda pretvaraju se u raskošne pejzaže kroz koje vetar raznosi suvo lišće.
Bašte još daju poslednji paradajz, papriku, belu rotkvu i čvrste glavice kupusa. Plodovi se pažljivo beru, slažu u gajbe i odnose u podrume. Po kuhinjama nastaju ajvar, pinđur, slatko od šljiva i sok od jabuka, a bure se priprema za kiseli kupus.
Popodnevno sunce još pruža prijatnu toplotu, ali više nema letnju snagu. Sa njiva dopiru glasovi i udaljeni zvuk traktora, a ptice se okupljaju pred odlazak u toplije krajeve. Grožđe je u mnogim vinogradima već ubrano, mada na pojedinim mestima još stoje poslednje loze pod težinom zrelih plodova.
Predveče se pale peći, a iz dimnjaka izlaze prvi stubovi dima. Seoskim putevima šire se mirisi suvog drveta, paprikaša, mesa ispod sača i rakije iz kazana. Nebo pred zalazak dobija narandžaste i ljubičaste tonove, pa se poslovi polako privode kraju, a ljudi vraćaju kućama.
Jesen kod nas donosi duže razgovore za stolom, ranija okupljanja porodice i mirniji životni ritam. Među bojama, maglom i mirisima hrane, čuvaju se plodovi leta, pune ostave i pripremaju domovi za zimu. To je godišnje doba lepote, toplih kuća i dvorišta ispunjenih mirisom ognjišta koji podseća na detinjstvo.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
