Može li jedna izuzetno hranljiva namirnica gotovo sama da čini čitav jelovnik? Istraživač metaboličkog zdravlja Nik Norvic, koji se školovao na Harvardu i Oksfordu, proveravao je upravo to tokom 30-dnevnog eksperimenta krajem 2025. godine, kada su sardine činile gotovo čitavu njegovu ishranu. Dnevno je unosio oko 100 grama ove ribe na svakih 22 do 23 kilograma telesne težine.
Na početku su njegov jelovnik praktično činile samo sardine, voda i elektroliti, a promene su se pojavile veoma brzo. Tokom prve nedelje izgubio je gotovo tri kilograma, dok su snaga i mišićna masa u početku ostale očuvane. Međutim, posle nekoliko dana počeo je da oseća pad energije i fizičkih sposobnosti, zbog čega je u ishranu uveo dodatne izvore masti poput maslinovog i kokosovog ulja. Nakon toga mu se, prema sopstvenim navodima, energija stabilizovala.
Norvic je tokom eksperimenta naveo da je primetio bolju koncentraciju, osećaj mentalne bistrine i veću otpornost na hladnoću. Pojavila se i jedna prilično neobična posledica, pošto je počeo da se oseća na ribu čak i nakon tuširanja i pranja zuba. Sardine su inače bogate kvalitetnim proteinima i omega-3 masnim kiselinama, a sadrže i kalcijum, vitamin D, vitamin B12, selen, fosfor, magnezijum, gvožđe i cink.
Ipak, Norviceve rezultate treba posmatrati kao iskustvo jedne osobe, a ne kao dokaz da bi ovakav način ishrane imao iste efekte kod drugih. Jelovnik zasnovan gotovo isključivo na sardinama ne obezbeđuje vlakna i raznovrsne biljne materije. Zbog toga sardine mogu redovno da budu deo raznovrsne ishrane, ali ne bi trebalo da zamene sve ostale namirnice.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
