Španski ministar saobraćaja Oskar Puente našao se pod pritiskom javnosti nakon što je posle tragične železničke nesreće u Adamuzu u kojoj je stradalo 45 ljudi, korigovao ranije tvrdnje o stanju pruge na liniji Madrid–Sevilja.
Puente je u intervjuima i na konferencijama za medije između 18. i 21. januara ponavljao da je pruga “kompletno obnovljena” od 2021. godine, navodeći ulaganja od 700 miliona evra i četiri inspekcije u poslednja tri meseca. Tom prilikom kategorično je odbacivao mogućnost da su uzrok nesreće nedostatak održavanja ili zastarela oprema.
Međutim 26. januara, gostujući u emisiji “La Hora de La 1”, ministar je izneo drugačiju verziju. Priznao je da su pojedini delovi infrastrukture i dalje iz 1992. godine i da obnova nije obuhvatila “sve elemente”, već samo one koje su stručne procene označile kao neophodne za zamenu.
Zaokret u izjavama dolazi u trenutku šire železničke krize u Španiji. U međuvremenu je zabeležen i incident u Gelidi u kojem je poginuo mašinovođa, dok su u Kataloniji nastavljeni zastoji i otkazivanja u prigradskom sistemu Rodalies. Puente je govoreći o problemima u saobraćaju, pomenuo i mogućnost sabotaže ili sajber napada, ne iznoseći konkretne dokaze, što je dodatno pojačalo kritike opozicije i dela javnosti.
Naknadno pojašnjenje ministra otvorilo je pitanje šta se tačno podrazumeva pod “integralnom obnovom” i da li je javnost bila dovedena u zabludu njegovim tvrdnjama. Ujedno se pojačavaju zahtevi da se kroz istragu utvrdi stvarno stanje infrastrukture i eventualna odgovornost za propuste koji su prethodili nesreći u Adamuzu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova epizoda sa Oskarom Puentom deluje kao primer političkog manevrisanja u trenutku kada je javnosti najpotrebnija jasna odgovornost i precizne informacije. Umesto doslednog i transparentnog izveštavanja o stanju infrastrukture, ministar je prvo nastupio sa tvrdnjom o “potpunoj obnovi”, a zatim je ublažio stav priznanjem da obnova nije obuhvatila celu infrastrukturu. Pominjanje sabotaže i sajber napada, bez jasnih dokaza i konkretnih mera, ostavlja utisak skretanja fokusa sa suštine problema. Tragedija u Adamuzu i naredni incidenti pokazuju da su potrebni proverljivi podaci, sistemska rešenja i odgovornost, a ne izjave koje se menjaju iz dana u dan.
Piše: Nina Stojanović
