• Marketing
  • Kontakt
  • Impresum
SRPSKI UGAO
Advertisement
  • Naslovna
  • Dijaspora
    • Austrija
    • Nemačka
    • Francuska
    • Italija
    • Mađarska
  • Oštar ugao
  • Tup ugao
  • Evropska politika
  • Istraži Srbiju
  • Aktuelno
  • Privreda
  • Istorija
  • Kultura
  • Sport
  • Expo 2027
  • Pravoslavlje
  • Povratnici
  • sr SR
    • en EN
    • fr FR
    • de DE
    • hu HU
    • it IT
    • ru RU
    • sr SR
    • sv SV
Nema rezultata
Vidi sve rezultate
  • Naslovna
  • Dijaspora
    • Austrija
    • Nemačka
    • Francuska
    • Italija
    • Mađarska
  • Oštar ugao
  • Tup ugao
  • Evropska politika
  • Istraži Srbiju
  • Aktuelno
  • Privreda
  • Istorija
  • Kultura
  • Sport
  • Expo 2027
  • Pravoslavlje
  • Povratnici
  • sr SR
    • en EN
    • fr FR
    • de DE
    • hu HU
    • it IT
    • ru RU
    • sr SR
    • sv SV
Nema rezultata
Vidi sve rezultate
СРПСКИ УГАО
  • Naslovna
  • Dijaspora
  • Oštar ugao
  • Tup ugao
  • Evropska politika
  • Istraži Srbiju
  • Aktuelno
  • Privreda
  • Istorija
  • Kultura
  • Sport
  • Expo 2027
  • Pravoslavlje
  • Povratnici
Naslovna Istorija

Јахја Синвар, Че Гевара и Нелсон Мандела: симболи борбе за слободу

Srpski ugao
06.07.2025
u Istorija
Vreme čitanja:1 minuta čitanja
0 0
A A
0
Јахја Синвар, Че Гевара и Нелсон Мандела: симболи борбе за слободу

Скрин са сајта mideastdiscourse.com

Јахја Синвар (1962–2024), вођа Хамаса и творац напада на Израел 7. октобра 2023. године, убијен је у свом родном граду, Кан Јунису. Погинуо је борећи се против Израелских одбрамбених снага (ИДФ), покушавајући да ослободи Палестину од окупације.

Синвар је сматрао да је оружана борба најефикаснији начин суочавања с израелском окупацијом, посебно у светлу равнодушности међународне заједнице која немо посматра патњу Палестинаца лишених свих људских права у последњем и најдужем колонијалном пројекту.

ПИШЕ : Стивен Сахјуни је америчко-сиријски новинар и политички коментатор који је писао за бројне медије, укључујући 21st Century Wire, Sputnik News и MintPress News. Рођен је у Фресну, Калифорнија, али се у раном детињству са породицом преселио у Латакију у Сирији, одакле је његов отац. Сахиуни је своје образовање стекао у Латакији, а након тога је започео своју новинарску каријеру, фокусирајући се углавном на политичке анализе и коментаре о конфликтима на Блиском истоку, посебно о рату у Сирији​(WikiSpooks).

Неки су Синвара упоређивали с другим револуционарним борцем за слободу повезаним са Газом. Че Гевара (1928–1967) симболизује аутсајдера, идеалисту, икону или мученика. Че је први пут постао познат као герилски борац током Кубанске револуције од 1956. до 1959. године, а погинуо је борећи се након што га је ЦИА лоцирала и подмитила боливијске војнике који су га погубили 9. октобра 1967. године.

Године 1959. борац за слободу Че посетио је Газу и трансформисао ционистичку колонизацију Палестине у глобалну борбу за слободу против колонијализма. Појас Газе, који чини само 1,3% Палестине, постао је симбол Палестине у међународној заједници.

Че је дошао да лично види избегличке кампове у Гази који су сведочили о последицама етничког чишћења. Само три године пре његове посете, 3. новембра 1956. године, израелски војници ушли су у Кан Јунис и окупили све мушкарце између 15 и 50 година, те погубили 520 Палестинаца.

Лидери палестинског отпора у Гази срдачно су дочекали Чеја док је обилазио Газу и сусретао се с избеглицама. Рекао им је да морају наставити борбу како би ослободили своју земљу. Такође је изјавио да нема алтернативе осим отпора окупацији.

Че је препознао потребу за обучним камповима за борце, фабрикама за производњу оружја и центрима за мобилизацију становништва. Док су му домаћини објашњавали њихово сиромаштво и потребе у Гази, Че их је упитао: „Које сте акције предузели да ослободите свој народ од окупације?“

Џавахарлал Нехру, премијер Индије, такође је посетио Газу након што је дуготрајна борба за независност Индије од Британије окончана 1947. године. Године насилних устанака и оружаних отпора исплатили су се Индијцима који су стекли слободу од Британије. Нехру је постао симбол наде за слободу, као и Че, за Палестинце у Гази.

Синвар је више пута хапшен осамдесетих година као активиста на Исламском универзитету у Гази. Придружио се Хамасу након његовог оснивања 1987. године, а већ следеће године био је ухапшен и осуђен на четири доживотне казне. Провео је 23 године у израелском затвору и пуштен је 2011. године у размени затвореника.

Нелсон Мандела је провео 27 година у затвору због насилних акција против апартхејдског режима у Јужној Африци. Понудили су му слободу под условом да се одрекне насиља, што је одбио. Мандела је ослобођен 1990. године, добио је Нобелову награду за мир 1993. године и постао председник Јужне Африке 1994. године. Током борбе за слободу, Мандела је изјавио да се насиље користи када нема других доступних средстава.

У интервјуу за Вице Неwс из 2021. године, Синвар је рекао: „Дуго смо покушавали миран и популаран отпор. Очекивали смо да ће свет, слободни људи и међународне организације стати уз наш народ и зауставити окупацију у извршењу злочина и масакра над нашим народом. Нажалост, свет је само гледао,“ и додао: „Да ли свет очекује од нас да будемо лепо васпитане жртве док нас убијају, да будемо заклани без икакве буке?“

Синвар је видео да свет игнорише палестинску борбу за слободу, док су неке арапске земље склапале споразуме о нормализацији односа с Израелом под вођством Трампових „Абрахамових споразума“.

Синвар је успео да палестинску борбу за слободу и независност стави у средиште глобалне пажње, иако су критичари сматрали да су цивилне жртве у Израелу резултат његове прекомерне стратегије. Женевске конвенције гарантују сваком окупираном народу право на оружани отпор окупацији, али цивили морају бити поштеђени. Исламски закон такође искључује невине људе као мете.

Бруталан одговор на догађаје од 7. октобра 2023. године, који је извео ИДФ над милионима ненаоружаних цивила, резултирао је смрћу преко 43.000 људи, с више од 90.000 рањених, углавном жена и деце, што је свету показало злочине против човечности, ратне злочине и геноцид које је Израел спровео кроз своју политику „вечне окупације“.

Међународна заједница, Генерална скупштина УН-а, и студенти универзитета широм света препознали су ратне злочине које је починио ИДФ. Израел је постао изолована, одметничка нација, али подршка из САД-а није ослабила. И док су злочини и геноцид постајали све гори, оружје и новац су наставили да пристижу из Вашингтона у Тел Авив.

Догађаји од 7. октобра 2023. године успели су да успоре неколико планова за нормализацију односа између Арапа и Израела, попут Саудијске Арабије, која је захтевала независну палестинску државу као предуслов за било какав споразум.

Шта следи?

Нетањаху је одржао говор у којем је славио Синварово убиство, али Израелци морају признати да убиства вођа отпора неће зауставити покрет отпора у региону. Израелци су већ убили Абаса Мусавија, Ахмеда Јасина, др Абдул Азиза Рантисија, Хасана Насралаха, Јахју Синвара и друге.

Чак су и израелски безбедносни стручњаци рекли да Израел није постао безбеднији након једногодишњих напада на Газу. Убиство невиних цивила у Гази или на окупираној Западној обали неће учинити израелске цивиле безбеднијима.

Упркос бројним убиствима, покрет отпора добија на снази и привлачи све више присталица. Хамас, Хезболах и сличне групе су спремне да умру за свој циљ. Ово је концепт који је неким Западњацима тешко разумети. Ипак, амерички патриота Патрик Хенри рекао је 1776. године: „Дајте ми слободу или ми дајте смрт.“

Лице Че Геваре присутно је свуда и тренутно је препознатљиво иако је погинуо пре 57 година. Постоји статуа Нелсона Манделе у Рамали на окупираној Западној обали. Мандела је рекао: „Али знамо превише добро да наша слобода није потпуна без слободе Палестинаца.“

Борци за слободу могу умрети, али ако је њихов циљ праведан, њихову борбу ће наставити они који долазе да преузму бакљу и иду напред.

За више информација о Блиском Истоку запратите: https://mideastdiscourse.com

PodeliTweetPodeli
Predhodna vest

Самит БРИКС у Казану: Русија у центру глобалних дешавања

Sledeća vest

Да ли избор Тонина Пицуле показује да Европска унија неће Србију?

SličneVESTI

„Stounhendž“ u blizini Čeneja kod Novog Sada
Istorija

„Stounhendž“ u blizini Čeneja kod Novog Sada

06.11.2025
Zaveštali su slobodu: 140 godina od osnivanja Drinske divizije obeleženo u Loznici
Istorija

Zaveštali su slobodu: 140 godina od osnivanja Drinske divizije obeleženo u Loznici

04.11.2025
Poslednji dani kralja bez krune
Istorija

Poslednji dani kralja bez krune

03.11.2025
Prva lokomotiva u Srbiji: Majstorski podvig iz Majdanpeka
Istorija

Prva lokomotiva u Srbiji: Majstorski podvig iz Majdanpeka

02.11.2025
Jedina korida van Španije je održana u Beogradu
Aktuelno

Jedina korida van Španije je održana u Beogradu

02.11.2025
Prestonica pamti svoje heroje Velikog rata
Istorija

Prestonica pamti svoje heroje Velikog rata

01.11.2025
Sledeća vest
Да ли избор Тонина Пицуле показује да Европска унија неће Србију?

Да ли избор Тонина Пицуле показује да Европска унија неће Србију?

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

  • U trendu
  • Komentari
  • Najnovije
Poslednji susret regenta Aleksandra i kralja Nikole: „Ne dajte me, sokolovi!“

Poslednji susret regenta Aleksandra i kralja Nikole: „Ne dajte me, sokolovi!“

08.09.2025
„Čika Švabo, nemoj da ubiješ moju dobru mamu“ – potresno svedočanstvo o stradanju srpskih civila

„Čika Švabo, nemoj da ubiješ moju dobru mamu“ – potresno svedočanstvo o stradanju srpskih civila

17.08.2025
EKSKLUZIVNO: Šta se krije iza otkazivanja Filmskih susreta u Nišu

EKSKLUZIVNO: Šta se krije iza otkazivanja Filmskih susreta u Nišu

17.08.2025
Tragično postradala deca Goraždevca: 87 metaka i 22 godine bez istine i pravde

Tragično postradala deca Goraždevca: 87 metaka i 22 godine bez istine i pravde

13.08.2025
Мали – ново жариште у глобалној борби? Американци тврде да Русија пребацује трупе из Украјине

Мали – ново жариште у глобалној борби? Американци тврде да Русија пребацује трупе из Украјине

5
Ухапшени диверзант признао: Украјина нуди новац за убиства руских официра!

Ухапшени диверзант признао: Украјина нуди новац за убиства руских официра!

4
Зоран Анђелковић пружа руку деци са Косова, Македоније и Српске – Пошта Србије партнер у изградњи будућности

Зоран Анђелковић пружа руку деци са Косова, Македоније и Српске – Пошта Србије партнер у изградњи будућности

4
Србија и Белорусија јачају везе! Телекомуникације у Фокусу

Србија и Белорусија јачају везе! Телекомуникације у Фокусу

4
Foto: Gradska Čistoća

Vanredne akcije čišćenja širom Beograda: JKP „Gradska čistoća“ uklanja divlje deponije i kabasti otpad

06.11.2025
Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

06.11.2025
Apsurd na šinama plaćen milionima: Francuzi se voze, Nemci čekaju pečat

Apsurd na šinama plaćen milionima: Francuzi se voze, Nemci čekaju pečat

06.11.2025
Švedska nije ratovala 211 godina: Vojni rok obavezan i za žene

Švedska nije ratovala 211 godina: Vojni rok obavezan i za žene

06.11.2025

NAJNOVIJE

Foto: Gradska Čistoća

Vanredne akcije čišćenja širom Beograda: JKP „Gradska čistoća“ uklanja divlje deponije i kabasti otpad

06.11.2025
Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

06.11.2025

Srpski Ugao je vaš pouzdan izvor informacija o najvažnijim društvenim kretanjima, političkim dešavanjima i kulturnim događajima na lokalnom i nacionalnom nivou.

KATEGORIJE

  • Aktuelno
  • Dijaspora
    • Austrija
    • Francuska
    • Italija
    • Mađarska
    • Nemačka
  • Evropska politika
  • Expo 2027
  • Istorija
  • Istraži Srbiju
  • Kolumna
  • Kultura
    • Kultura u dijaspori
  • Oštar ugao
  • Povratnici
  • Pravoslavlje
  • Privreda
  • Region
  • Sport
  • Svet
  • Tup ugao

NAJNOVIJE

Foto: Gradska Čistoća

Vanredne akcije čišćenja širom Beograda: JKP „Gradska čistoća“ uklanja divlje deponije i kabasti otpad

06.11.2025
Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

Prvi tržni centar na granici: Interspeed tržni centar jug spreman za zakupce

06.11.2025
Apsurd na šinama plaćen milionima: Francuzi se voze, Nemci čekaju pečat

Apsurd na šinama plaćen milionima: Francuzi se voze, Nemci čekaju pečat

06.11.2025
  • Marketing
  • Kontakt
  • Impresum

© 2025 Srpski Ugao - Design by Digital Thinking doo.

Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог испод

Заборављена лозинка?

Преузмите своју лозинку

Молимо вас да унесете своје корисничко име или адресу е-поште да бисте ресетовали лозинку.

Пријавите се

Додај нову плејлисту

Nema rezultata
Vidi sve rezultate
  • Naslovna
  • Istraži Srbiju
  • Aktuelno
  • Dijaspora
    • Austrija
  • Privreda

© 2025 Srpski Ugao - Design by Digital Thinking doo.