10. октобра, израелски тенк „Меркава“ напао је седиште УНИФИЛ-а у јужном Либану, ранивши двојицу индонежанских мировњака који се сада опорављају у болници, иако Израел у исто време бомбардује болнице и убија медицинске раднике у Либану. Индонезија, као дугогодишњи подржавалац Палестине и критичар Израела, тренутно има око 1.232 војника распоређених у оквиру УНИФИЛ-а у Либану. Међународна заједница је јединствено осудила овај израелски чин као кршење међународног права. Израел је био свестан позиције осматрачнице УНИФИЛ-а у Накури, као и тога да су припадници УН-а заштићени од напада. Израелски амбасадор при УН, Дани Данон, изјавио је да није била у питању грешка и да би више волели да се УН повуче са тог подручја.
УНИФИЛ је нагласио да је сваки напад на мировне снаге „озбиљно кршење међународног хуманитарног права“. Ова мировна мисија, основана 1978. године, броји око 10.000 припадника из 50 различитих земаља. Навели су да су израелске снаге намерно пуцале на њихове положаје дуж границе од почетка израелске војне ескалације у Либану, која је започела 23. септембра.
Међу онима који су осудили напад на УНИФИЛ налази се Жан-Пјер Лакроа, заменик генералног секретара УН за мировне операције, који је изјавио да је „безбедност и сигурност“ мировних снага у Либану „све више угрожена“.
Индонежанска министарка спољних послова, Ретно Марсуди, изјавила је: „Напад на особље и имовину УН представља озбиљно кршење међународног хуманитарног права.“ Сједињене Америчке Државе су поручиле да је „од кључне важности да израелске операције не угрожавају безбедност и сигурност мировних снага УН-а“. Високи представник Европске уније за спољну политику, Жозеп Борел, назвао је напад „неприхватљивим чином, за који не постоји оправдање“. Италијански министар одбране, Гвидо Крозето, изјавио је да „то може представљати ратни злочин и веома озбиљно кршење међународног војног права“.
Француско министарство за Европу и спољне послове осудило је сваки напад на сигурност УНИФИЛ-а. Шпанско министарство спољних послова назвало је напад „озбиљним кршењем међународног права“.
Ирски премијер Сајмон Харис осудио је напад и поручио да је „свако пуцање у близини трупа или објеката УНИФИЛ-а неодговорно и мора престати“. Турско министарство спољних послова изјавило је: „Израелски напад на снаге УН-а, након масакра над цивилима у Гази, Западној обали и Либану, показује да верују да њихови злочини остају некажњени.“
Ирски премијер Сајмон Харис био је у Вашингтону када се догодио израелски напад на УНИФИЛ. Налазећи се у земљи која штити Израел и омогућава му да врши ратне злочине, геноцид, апартхејд и кршења међународног права, он је прокоментарисао захтев Израела да се мировне снаге УНИФИЛ-а повуку из јужног Либана. Међутим, Харис је одбио тај захтев и рекао: „Не смемо дозволити да агресија примора мировну мисију да напусти своје позиције.“ Ирска је једна од ретких европских земаља које су признале Палестину као државу, док су САД против тог признања.
Израел је одувек био изнад закона и никада није поштовaо ниједну резолуцију УН, док је истовремено спроводио инвазије на Либан како би наметнуо резолуције УН Бејруту. У врхунцу лицемерја, Израел жели да натера Либан да поштује резолуцију 1701.
Резолуција 1701 Савета безбедности УН даје мандат УНИФИЛ-у да помаже либанској војсци у одржавању јужне границе без оружја или наоружаних група, осим оних које контролише либанска држава. Али када је Израел икада испоштовао било коју резолуцију УН или одлуку Међународног суда правде? Израел никада није поштовaо ниједну резолуцију УН и никада није одговарао за своје злочине. САД, Велика Британија и Француска штите Израел од сваке критике.
Заправо, ако било која организација критикује кршење међународног права или људских права од стране Израела, САД и њени савезници бране геноцид и ратне злочине називајући ту критику „антисемитизмом“, тако омогућавајући Израелу да избегне одговорност за своје злочине. Америка и њени западни савезници могу се упоредити са родитељима који омогућавају лоше понашање свог детета из страха да би оно могло бити ухапшено или повређено од стране других.
Уместо да се суоче са проблемом и траже решење, омогућавају лоше понашање, стварајући илузију сигурности. Израелова окрутност према Палестинцима и кршење бројних међународних закона могуће је само зато што Израел никада није позван на одговорност за своје злочине.
Док су протести беснели широм САД и света, Вашингтон, Лондон и Париз ћутали су о било каквим санкцијама против Израела, као што је обустава војне помоћи која се користи у геноциду над цивилним становништвом, што потврђује чињеница да су већина од 42.000 погинулих у Гази жене и деца.
Када је оператер тенка „Меркава“ усмерио нишан и отворио ватру на познату осматрачницу УНИФИЛ-а, Израел није направио грешку. Ово је била јасна порука из Тел Авива: „Склоните се или ће уследити смрт.“
Оператер тенка „Меркава“ је показао израелско непоштовање према свему што је везано за Уједињене нације. Израел има амбасадора при УН, али не показује да је део међународне заједнице која има мисију очувања мира путем дипломатије како би се избегли оружани конфликти.
Од свог оснивања 1948. године, Израел није испоштовао ниједну резолуцију УН везану за Палестину и окупиране територије, било да су их усвојиле Генерална скупштина или Савет безбедности.
Резолуције Савета безбедности су правно обавезујуће, са санкцијама које се крећу од економских мера до војних интервенција.
Многе резолуције које позивају на право Палестинаца на самоопредељење и враћање људских права су потпуно игнорисане, а Израел није сносио никакве последице.
УН није успео да примени бројне резолуције против Израела због вета који стављају САД, Велика Британија и Француска. Те западне „заступнице слободе и демократије“ подржавају Израел и дају му некажњивост за кршење међународних закона, без икаквих могућности санкција или одговорности.
Американци, који су своју слободу и независност изборили у рату за независност 1776. године, када је Патрик Хенри рекао: „Дај ми слободу или дај ми смрт“, сада користе своје пореске приходе да спрече слободу палестинског народа. Зашто Американци уживају у слободи, а истовремено плаћају да се слобода ускрати Палестинцима? Француска, која има мото „Слобода, једнакост, братство“, поштује те идеале у Паризу, али их ускраћује у Гази и Витлејему.
Свест на глобалном нивоу се буди, све више држава постаје свесно злочина које Израел чини и захтева правду и одговорност.
ЗА ВИШЕ ВЕСТИ СА БЛИСКОГ ИСТОКА ПРАТИТЕ: https://mideastdiscourse.com
