Neuspešan pokušaj ubistva kralja Milana Obrenovića, ili Ivanjdanski atentat izveden 24. juna (6. jula po novom kalendaru) 1899. godine u Beogradu. Atentat je pokušao bivši vatrogasac Stevan (Đura) Knežević, koji je oko 18 časova, u blizini Kalemegdana i Knez Mihailove ulice, pokušao da usmrti nekadašnjeg kralja Milana, tada komandanta Aktivne komande vojske i faktičkog suvladara sa svojim sinom, kraljem Aleksandrom Obrenovićem.
Kada se Milan Obrenović sa svojim ađutantom, pešadijskim majorom Nikolom Lukićem, vraćao otvorenim zaprežnim kolima iz zgrade Aktivne komande vojske, atentator je izleteo pred kola i ispalio četiri hica iz revolvera. Kralj Milan je uspeo da izbegne smrtonosne pogotke, dok je major Lukić, uprkos tome što je ranjen u rame, izvukao sablju i krenuo u poteru za napadačem. Stevan Knežević je pokušao da pobegne prema Savskom pristaništu, skočio je u reku, ali je ubrzo uhvaćen.
Odmah nakon atentata usledila su masovna hapšenja članova Narodne radikalne stranke. Među uhapšenima bili su Nikola Pašić, Kosta Taušanović i Stojan Protić, kao i brojni drugi radikalski prvaci. Uvedeno je vanredno stanje u Beogradu i Podunavskom okrugu, uz uspostavljanje Prekog suda.
Istragu je vodio Vasilije M. Simić, blizak prijatelj kralja Milana, koji je sastavio optužnicu od čak šezdeset strana. Tokom suđenja koje je počelo 27. avgusta 1899. godine nisu izneti čvrsti dokazi koji bi potvrdili umešanost vodećih radikala u organizaciju atentata. Uprkos tome, presudom od 13. septembra Stevan Knežević osuđen je na smrt i odmah streljan, dok je u odsustvu na smrt osuđen i bivši narodni poslanik Ranko Tajsić. Nikola Pašić, Kosta Taušanović, Stojan Protić i još nekoliko radikalskih prvaka osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne, iako je Pašić pomilovan istog dana kada je presuda izrečena.
Pozadina Ivanjdanskog atentata nikada nije u potpunosti rasvetljena. Kralj Milan tvrdio je da iza atentata stoje Radikalna stranka i ruska tajna policija, ali za takve optužbe nikada nisu ponuđeni uverljivi dokazi. Takođe nije potvrđena ni pretpostavka da je atentat organizovan u korist dinastije Karađorđević.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
