Austrija se suočava sa jednom od najozbiljnijih demografskih kriza u svojoj modernoj istoriji. Prema najnovijim podacima Statistik Austria, koje prenosi austrijski portal ,,Zeit im Bild“, tokom 2025. godine rođeno je svega 75.718 dece, što predstavlja pad od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu i jedan od najnižih nivoa nataliteta otkako se vodi moderna statistika. Prosečan broj dece po ženi pao je na istorijski minimum od svega 1,29, daleko ispod granice proste reprodukcije stanovništva od 2,1 deteta po ženi.
Posebno alarmantan podatak jeste da je broj umrlih bio za čak 11.048 veći od broja rođenih, što znači da Austrija već šestu godinu zaredom beleži negativan prirodni priraštaj. Februar 2025. godine ostao je upisan kao mesec sa najmanje novorođenčadi još od 1951. godine, što je dodatno uzdrmalo demografe i ekonomiste koji upozoravaju da zemlja ulazi u fazu ubrzanog starenja stanovništva.
Stručnjaci navode da su glavni razlozi ovog pada visoki troškovi života, skupe nekretnine, rast kirija, inflacija, nesigurnost zaposlenja i sve kasnije osnivanje porodica. Mladi parovi u Austriji danas se sve češće odlučuju da prvo rešavaju egzistencijalna pitanja – stan, posao i kredite – dok roditeljstvo odlažu za kasnije godine ili ga potpuno odbacuju. Uz to, promenjene društvene norme, individualizacija društva i rastući osećaj nesigurnosti dodatno utiču na odluku o rađanju dece.
Demografi upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao ozbiljno da ugrozi austrijski penzioni sistem, zdravstvenu zaštitu i tržište rada. Sve manje mladih moraće da finansira sve veći broj penzionera, dok će nedostatak radne snage dodatno pritiskati ekonomiju koja već oseća posledice usporavanja industrije i rasta socijalnih troškova.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da se pad nataliteta događa uprkos snažnom migrantskom prilivu poslednjih godina. Austrija danas ima više od 9,2 miliona stanovnika, a veliki deo rasta populacije dolazi upravo zahvaljujući migracijama iz istočne Evrope, Balkana, Bliskog istoka i Afrike. Međutim, ni povećani priliv stanovništva nije uspeo da zaustavi negativni prirodni priraštaj. To pokazuje da problem više nije samo pitanje „broja stanovnika“, već duboke promene načina života i društvene strukture u samoj Austriji.
Prema procenama evropskih demografskih instituta, Austrija će do sredine veka imati znatno stariju populaciju nego danas, sa sve većim pritiskom na javne finansije i socijalni sistem. Istovremeno, mnogi ekonomisti upozoravaju da masovne migracije same po sebi ne mogu rešiti demografsku krizu ako ne postoji jasna integraciona politika i dugoročna podrška porodici i domaćem stanovništvu.
Austrijska vlada već godinama pokušava različitim merama da podstakne natalitet – kroz dečje dodatke, poreske olakšice i subvencije za roditelje – ali rezultati ostaju skromni. Kritičari tvrde da su mere nedovoljne i da država više reaguje kratkoročnim socijalnim paketima nego ozbiljnom strategijom za budućnost porodice.
Zemlja koja je decenijama važila za simbol sigurnosti danas se suočava sa dubokom krizom identiteta, porodice i budućnosti. Uprkos milionima uloženim u socijalni sistem i stalnom prilivu migranata, broj rođene dece nastavlja da pada. To je upozorenje čitavoj Evropi da se demografija ne može rešavati samo ekonomijom i administracijom, već obnovom poverenja u porodicu, sigurnost i perspektivu života.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
