Učešće ukrajinskih žena na tržištu rada u Austriji poraslo je gotovo pet puta u poslednje četiri godine, ali uprkos tom rastu nezaposlenost ostaje zabrinjavajuće visoka. Prema najnovijim podacima Austrijskog fonda za integraciju (OIF), stopa učešća žena iz Ukrajine porasla je sa oko 10% 2022. godine na približno 48% početkom 2026. godine. Kod muškaraca je ta stopa dostigla 51%. Ipak, nezaposlenost među ukrajinskim državljanima i dalje iznosi 19 % u 2025. godini što je gotovo tri puta više nego kod domaćih Austrijanaca gde je stopa oko 7%. Podaci iz zvaničnog izveštaja pokazuju da iza formalnog napretka stoje ozbiljni problemi integracije.
Početkom 2026. godine u Austriji živi više od 94.000 ukrajinskih državljana, uključujući i one koji su došli pre početka sukoba. Gotovo polovina njih nalazi se u Beču. Demografska struktura ove populacije značajno se razlikuje od austrijskog proseka: 61% su žene, dok je u ukupnoj populaciji taj udeo 51%. Ova neravnoteža posledica je zabrane izlaska vojno sposobnih muškaraca iz Ukrajine. Istovremeno, populacija je znatno mlađa, 30% je mlađe od 20 godina, 58% je u radnoj dobi od 20 do 59 godina, a samo 12 odsto starije od 60 godina.
Većina ispitanika navodi da poseduje osnovno ili napredno znanje nemačkog jezika, 30% ocenjuje svoje znanje kao napredno, a 38% kao osnovno. Napredak u učenju jezika ne prati proporcionalan napredak u stabilnom zapošljavanju. Mnogi rade u nisko plaćenim i nesigurnim sektorima, dok deo kvalifikovanih radnika ostaje ispod svog profesionalnog nivoa ili bez zaposlenja.
Ovi podaci otvaraju pitanje stvarnog dometa integracione politike. Dok se u javnosti govori o uspešnom uključivanju izbeglica na tržište rada, visoka stopa nezaposlenosti i koncentracija u glavnom gradu ukazuju na strukturne prepreke. Umesto punog uključivanja, deo ove populacije ostaje na margini ekonomije, sa ograničenim mogućnostima napredovanja.
Pogled portala redakcije Srpski Ugao
Brojke pokazuju da formalno povećanje učešća na tržištu rada ne znači i stvarnu integraciju. Ukoliko skoro petina radno sposobnih i dalje ostaje bez posla, jasno je da sistem ne funkcioniše ravnomerno. Umesto deklarativne solidarnosti, potrebna je dosledna politika zapošljavanja, priznavanja kvalifikacija i ravnomerne raspodele stanovništva. U suprotnom, socijalne razlike će se produbljivati, a teret neuspešne integracije snosiće i doseljenici i Austrijanci.
Piše: Stefan Stojanović
