Prepodobni Alimpije Pečerski ostao je upamćen kao veliki podvižnik i jedan od prvih znamenitih ikonopisaca Kijevsko-pečerskog manastira. Još kao mlad učio je ikonopis od grčkih majstora koji su došli da ukrase Pečersku crkvu. Za njega slikanje svetih likova nije bilo samo umetnost i zanat, već služenje Bogu – dok je na drvetu изображavao svetitelje, trudio se da njihove vrline izobrazi i u sopstvenoj duši.
Po primanju monaškog čina Alimpije je život provodio u molitvi, postu, radu i milosrđu. Ikone nije slikao radi bogatstva, a stare i oštećene ikone po crkvama obnavljao je bez naknade. Ono što bi zaradio delio je na tri dela: jedan za materijal potreban za ikonopisanje, drugi siromašnima, a treći za potrebe manastira. Predanje kaže da ga niko nije viđao besposlenog, ali da zbog svog rada nikada nije propuštao bogosluženja.
Njegovo ime vezuje se i za brojna čudesa. Posebno je ostalo zapamćeno isceljenje čoveka obolelog od gube, koji je posle bezuspešnog traženja pomoći došao u Pečerski manastir. Nakon ispovesti, Alimpije ga je poučio o veri i pokajanju, pomazao mu lice i rane ikonopisnim bojama i uveo ga u crkvu. Posle pričešća i umivanja osvećenom vodom, prema žitiju, bolest je nestala i čovek je potpuno ozdravio.
O Alimpijevoj nevinosti i čistoti svedoči i predanje o sedam ikona. Dvojica monaha prisvojila su novac koji je jedan čovek slao za njihovu izradu, a zatim oklevetala Alimpija tvrdeći da je uzeo novac, ali nije želeo da završi posao. Kada je istina trebalo da izađe na videlo, daske koje su prethodno bile prazne pronađene su sa već naslikanim ikonama. Kasnije je crkvu u kojoj su se nalazile zahvatio veliki požar, ali su, prema predanju, ikone ostale nepovređene.
Najpotresnije čudo dogodilo se pred kraj Alimpijevog zemaljskog života. Teško bolestan, obećao je jednom čoveku da će ikona Uspenja Presvete Bogorodice biti završena do praznika, iako više nije imao snage da radi. Tada se, prema žitiju, pojavio svetli mladić i za svega nekoliko sati naslikao izuzetno lepu ikonu. Alimpije je shvatio da je pred njim anđeo Božji. Kada su iguman i naručilac došli kod njega, svetitelj im je ispričao šta se dogodilo i rekao da anđeo sada stoji kraj njega da ga povede. Ubrzo je mirno predao dušu Gospodu, a njegovo telo položeno je u pećinama prepodobnog Antonija. Prepodobni Alimpije Pečerski upokojio se 1114. godine, ostavljajući iza sebe sećanje na ikonopisca kome ikona nije bila samo slika, već molitva i služenje Bogu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
