Бивши изасланик Беле куће за дијалог Београда и Приштине, Ричард Гренел, изјавио је да је ситуација у вези са Косовом и Метохијом била знатно боља током администрације Доналда Трампа у односу на актуелну владу Џоа Бајдена. Гренел је изразио своје разочарање тренутним стањем и сугерисао да потпредседница Камала Харис „није фокусирана“ на регион Балкана, па чак и довео у питање њено знање о географском положају региона.
„Разочаран сам што су ствари покварене након свега што је Трамп урадио за Балкан. Могу рећи да је ситуација данас много лошија под управом Бајдена и Харисове,“ рекао је Гренел. „Нисам сигуран да Харис уопште зна где се Балкан налази“, додао је, алудирајући на недостатак интересовања за овај део света у актуелној америчкој администрацији.
Вашингтонски споразум: Наслеђе и могућа будућност
Вашингтонски споразум, постигнут у септембру 2020. године, под вођством Доналда Трампа, био је значајан корак ка нормализацији односа Београда и Приштине, али и јачању економске сарадње у региону. Документ је првенствено био усмерен на економске односе, са акцентом на инфраструктурне пројекте и трговинску размену, а био је специфичан по томе што је успостављен под америчком медијацијом без директне повезаности са политичким условима за независност Косова.
Гренелова критика указује да је Вашингтонски споразум, који је представљао иновативан приступ решавању дугогодишњег конфликта кроз економску сарадњу, у великој мери изгубио на значају под Бајденовим вођством. Многи се питају да ли би повратак Трампа на власт значио оживљавање овог споразума и потенцијално боље услове за Србију у дијалогу са Косовом.
Трампова администрација је кроз Вашингтонски споразум настојала да пројектује утицај САД-а у региону без превише укључивања у деликатна политичка питања. Овај приступ је омогућио одређену флексибилност Србији у односу на притиске које је осећала у оквиру Бриселског дијалога, али је такође отворио питања о дугорочној одрживости таквог модела решавања конфликта.
Шта би повратак Трампа значио за Србију?
Гренелова изјава наглашава дугогодишње добре односе Србије и САД-а, без обзира на политичке смене у Вашингтону, али имплицира да би Трампова победа на наредним изборима могла донети значајне промене у ставу Америке према Балкану. Док је Трамп био фокусиран на економску дипломатију, постоји могућност да би се његов повратак на власт поново усмерио ка економским решењима за Косово, можда чак и на начин који би омогућио Србији да преиспита своје позиције у Бриселском дијалогу.
Многи аналитичари сугеришу да би Србија, у случају Трампове победе, могла да добије више маневарског простора за преговоре. Међутим, могуће је и да би овакав сценарио довео до додатног дистанцирања Србије од ЕУ и јачања њених односа са САД-ом, посебно ако би се Трамп залагао за директнију интервенцију у дијалогу, на начин сличан његовој спољној политици у другим конфликтним зонама.
Могућност радикалних промена на Косову?
Једно од најважнијих питања које се намеће у вези са потенцијалним повратком Трампа на власт је да ли би он могао да промени политичку слику на Косову и Метохији на радикалнији начин. Трамп је, током свог мандата, демонстрирао склоност ка драматичним потезима у спољној политици, попут повлачења америчких трупа из Авганистана. Ово отвара питање да ли би он могао да повуче сличан потез на Балкану и како би то утицало на стабилност региона.
Ако би се амерички мировњаци или друге војне структуре повукле са Косова, ситуација на терену би се драстично променила. Међутим, за сада не постоје јасни докази да би се Трампова администрација одлучила за тако радикалну промену, поготово узимајући у обзир да је Балкан регион од геополитичког значаја не само за САД, већ и за НАТО и ЕУ.
Србија између Истока и Запада
Гренел је такође истакао да је његов савет председнику Србије Александру Вучићу да се земља приближи Западу и удаљи од Русије и Кине. Ова порука, која долази у контексту глобалних геополитичких тензија, може бити значајна у обликовању будуће српске спољне политике, посебно ако Трамп поново преузме кормило америчке политике.
Трампова политика према Балкану могла би дати Србији већу слободу у формирању сопствених позиција, али би истовремено могла и захтевати дистанцирање од досадашњих савезника као што су Русија и Кина. У том случају, Србија би морала да балансира између својих традиционалних савезника и нових могућности које би јој могао понудити Трампов други мандат.
Повратак Доналда Трампа на власт могао би значити значајне промене у политици према Косову и Метохији, али и у односима Србије са САД-ом. Иако је тешко предвидети тачан развој догађаја, економски фокус Вашингтонског споразума би могао бити поново актуелан, што би потенцијално омогућило Србији да преиспита своје позиције у дијалогу са Приштином. Међутим, остаје питање да ли би такав приступ био одржив на дужи рок и како би утицао на стабилност региона, нарочито у контексту америчког повлачења из других кризних жаришта.
Komentari 1