U Nemačkoj gotovina i dalje ima veliku ulogu – više nego u većini drugih evropskih zemalja. Ipak, digitalno plaćanje sve više dobija na značaju. Kupci biraju kartice i mobilne aplikacije iz udobnosti, a zakonodavac uvodi nova pravila. To izaziva strah kod dela građana da će gotovina uskoro biti ukinuta.
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost je gotovinska granica koju uvodi EU: od 1. januara 2027. godine najviše 10.000 evra po transakciji može se plaćati gotovinom. Cilj je otežati pranje novca. Neke zemlje EU već imaju slične ili strože granice. Izuzetak su privatne prodaje. Sve transakcije iznad tog iznosa moraju ići elektronski i prolaze kroz bankarske sisteme za otkrivanje kriminala. Kritičari ističu da gotovina omogućava anonimnost, što otežava borbu protiv kriminala – i da je Nemačka zato privlačna za organizovani kriminal.
Drugi veliki projekat je digitalni evro koji priprema Evropska centralna banka (ECB). Pilot bi trebalo da počne 2027. godine, ali mnoga pitanja su još otvorena. ECB tvrdi da će digitalni evro biti anoniman kao gotovina, moći će da se koristi i bez interneta i neće biti vezan za bankovni račun. Cilj je smanjiti zavisnost od američkih platnih sistema kao što su Viza (Visa) i Masterkard (Mastercard). Evropske banke žele da prošire sistem Vero (Wero) kao alternativu Pejpalu (PayPal).
Kritika dolazi uglavnom iz redova AfD-a. Alis Vajdel je rekla da digitalni evro nije ništa drugo do sredstvo političke represije. Na društvenim mrežama se često šire tvrdnje o sistemu socijalnih kredita po kineskom modelu, ali za to nema ni pravne ni tehnološke osnove – to su spekulacije. Često se citiraju i lažni ili iskrivljeni navodi predsednice ECB Kristine Lagard (Christine Lagarde) iz 2023. godine, kada su je ruski komičari prevarili u lažnom intervjuu.
Digitalni evro vrši pritisak na banke jer bi mogao biti jeftiniji za korisnike. Zato mnoge banke odbijaju projekat i oslanjaju se na Vero (Wero). Ipak, nema dokaza da će digitalni evro ili Vero (Wero) dovesti do državnog nadzora plaćanja.
Nemačka vlada i ECB i dalje podržavaju gotovinu. U koalicionom sporazumu stoji da će gotovina ostati uobičajeni način plaćanja. Zakon o Bundesbanki jasno kaže da su novčanice u evrima jedino neograničeno zakonsko sredstvo plaćanja. Trgovci ne smeju da odbiju gotovinu osim u posebnim slučajevima (ako kupac bude unapred obavešten i ako postoji razlog, npr. nedostatak sitnog novca).
Diskusije o ukidanju kovanica od 1 i 2 centa nisu deo plana za zabranu gotovine – one su posledica troškova proizvodnje koji prelaze nominalnu vrednost. To nije „probni rad“ za dalje ukidanje, bar tako kažu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Gotovina je još uvek sloboda, i Nemačka je toga svesna. Dok se u nekim zemljama uvode stroge granice i digitalni sistemi, Berlin i ECB drže gotovinu kao stub poverenja građana. Strahovi od totalnog nadzora i kineskog modela nisu bez osnova, ali za sada su to spekulacije. Ako se digitalni evro uvede bez zaštite privatnosti, to će biti korak u pogrešnom smeru. Ali dok god gotovina ostaje zakonito sredstvo plaćanja, građani imaju izbor, a izbor je sloboda.
Piše: Stefan Stojanović
