Univerzitetski profesori u više zemalja upozoravaju na zabrinjavajući trend među studentima generacije Z, sve veći broj mladih ima poteškoće sa čitanjem, razumevanjem i analizom dužih tekstova. Zbog toga su mnogi predavači prinuđeni da skraćuju nastavne materijale i prilagođavaju gradivo nivou pažnje i čitalačkih navika novih generacija studenata, prenosi ,,meinmmo.de“.
Prema svedočenjima profesora sa američkih i evropskih univerziteta, studenti sve češće izbegavaju obimniju literaturu i oslanjaju se na kratke sažetke, video sadržaje i informacije preuzete sa društvenih mreža. Nastavnici navode da pojedini studenti imaju teškoće čak i sa razumevanjem složenijih pasusa, povezivanjem ideja i analizom pročitanog sadržaja.
Stručnjaci smatraju da se uzroci ovog problema mogu tražiti u promenjenim navikama konzumiranja informacija. Dominacija kratkih video-formata, sadržaja prilagođenih brzom pregledanju i algoritama koji podstiču stalno prebacivanje pažnje utiču na sposobnost dugotrajnije koncentracije. Istovremeno, sve veća dostupnost sažetaka koje generiše veštačka inteligencija dodatno smanjuje potrebu za čitanjem originalnih izvora.
Podaci iz istraživanja pokazuju da interesovanje za knjige među mlađim generacijama opada. U pojedinim zapadnim zemljama veliki broj mladih tokom godine ne pročita nijednu knjigu, dok se prosečno vreme posvećeno čitanju svakodnevno smanjuje. Posledice se ne vide samo u obrazovanju, već i u sposobnosti kritičkog mišljenja, argumentacije i samostalnog zaključivanja.
Profesori upozoravaju da univerziteti sve češće dolaze u situaciju da prilagođavaju standarde novim okolnostima. Umesto klasičnih stručnih tekstova, studentima se nude kraće verzije gradiva, pojednostavljena objašnjenja i dodatni materijali koji bi trebalo da olakšaju razumevanje sadržaja. Deo akademske zajednice smatra da takav pristup dugoročno može dodatno oslabiti obrazovne standarde.
Poseban problem predstavlja činjenica da se poteškoće u čitanju prenose i na buduće profesije. Stručnjaci upozoravaju da savremeno tržište rada i dalje zahteva sposobnost analize složenih informacija, razumevanja stručne dokumentacije i samostalnog učenja. Ukoliko se trend nastavi, obrazovni sistemi širom sveta mogli bi se suočiti sa generacijama koje imaju manje razvijene čitalačke i analitičke veštine nego njihovi prethodnici.
Rasprava o ovom pitanju sve je prisutnija u akademskim krugovima, a mnogi profesori smatraju da je povratak kulturi čitanja jedan od ključnih izazova obrazovanja u digitalnom dobu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
