U mirnom ambijentu kolonije Jasenik, nedaleko od Smedereva, rađa se umetnost koja prevazilazi vreme. Ovo mesto nije samo okupljanje umetnika, već prostor gde se boja i svetlost pretvaraju u molitvu, a svaki potez četkice na drvenoj ploči postaje dodir sa večnim.
Slikanje ikona u okviru kolonije odvija se u konaku Crkve Sv. Đorđa i može se posetiti do 10. oktobra od 16 do 19 časova. Ikone učesnika potom će biti izložene u Biblioteci Istorijskog arhiva Smederevo od 11. do 18. oktobra, pod pokroviteljstvom Turističke organizacije grada Smedereva.
Redakcija Portala Srpski Ugao imala je čast da poseti ikonopisačku koloniju pod vođstvom profesora Slobodana Vitkovića – restauratora i bivšeg profesora Univerziteta umetnosti u Beogradu. Profesor Vitković, čovek sa više od šest decenija iskustva, obnavljao je svetinje na Hilandaru, u Dalmaciji, Firenci i Đenovi, ostavljajući trag u prostoru gde se umetnost dodiruje sa verom.
Ovo je njegov treći dolazak u Jasenik, gde okuplja ikonopisce iz čitave Srbije. Za njega, ikonopis nije obična slika – to je molitva na dasci, razgovor duše sa Bogom. Kako ističe, ikonostasi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu menjani gotovo dve hiljade godina, što pokazuje da ono što je istinski sveto i lepo ne prolazi sa vremenom.
Tokom razgovora, profesor je naglasio da se u trenutku stvaranja ikone umetnik nalazi u posebnom stanju – „Kao da ruku ne pokreće čovek, već Bog. U tom trenutku nestaje granica između neba i zemlje, a svaka boja postaje molitva, svetlost i nadahnuće.“
U Jaseniku su nastajale ikone svetog Đorđa, svetog Nikole, Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, svaka kao prozor ka večnosti. Gledajući ih, čovek ne posmatra samo umetničko delo, već oseća prisustvo svetoga. To je umetnost koja ne stari, jer pripada duši.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Narod koji već 2000 godina stoji pod zastavom vere, danas nosi ikonopis kao svoj barjak. Srbi su barjaktari te svetlosti čuvari molitve pretvorene u sliku, vere pretvorene u boju, trajanja koje ne prestaje.
Piše: Stefan Bogdanović
