Ugostiteljski sektor u Nemačkoj nastavlja da tone uprkos poreskim olakšicama. U prvom polugodištu 2026. godine više od 600 restorana, kafića i drugih ugostiteljskih objekata završilo je u stečaju, dok promet i dalje pada.
Iako je vlada od početka godine vratila sniženu stopu PDV-a na hranu u restoranima sa 19 na 7 odsto, očekivani oporavak nije usledio. Naprotiv, promet je u maju bio više od sedam odsto manji nego godinu dana ranije, a sve više vlasnika upozorava da više ne mogu da izdrže rast troškova.
Poseban problem predstavljaju plate, energija i nabavka namirnica. Minimalna satnica povećana je sa 12,82 na 13,90 evra, što je dodatno pogodilo ugostiteljstvo koje u velikoj meri zavisi od studenata, honorarnih radnika i sezonskog osoblja. Istovremeno, poskupeli su gotovo svi sastojci, pa restorani nemaju mnogo prostora da zadrže stare cene.
To se vidi i na računima gostiju. Jela koja su pre nekoliko godina koštala oko 17 ili 18 evra danas često prelaze 24 evra, pa izlazak četvoročlane porodice u restoran lako premašuje 100 evra samo za glavna jela. Zbog toga mnogi gosti naručuju manje, odustaju od pića i deserata ili potpuno izbegavaju restorane.
Kako prenosi ,,Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ)“, država će zbog sniženog PDV-a godišnje izdvojiti više od 3,5 milijardi evra, ali predstavnici ugostitelja upozoravaju da ni to nije dovoljno da zaustavi talas zatvaranja. Prema njihovim ocenama, bez dodatnih mera mnogi manji i porodični restorani teško će opstati.
Ekonomisti podsećaju da je ugostiteljstvo jedna od najradno-intenzivnijih privrednih grana, zbog čega svaki rast troškova rada direktno smanjuje profitabilnost. Uz slabiju potrošnju građana i rast svih poslovnih rashoda, broj stečajeva bi mogao da nastavi da raste i u drugoj polovini godine.
Sve češća zatvaranja restorana pokazuju da nemačka ugostiteljska industrija još nije izašla iz dugotrajne krize. Iako je država pokušala da pomogne poreskim rasterećenjem, visoki troškovi poslovanja i oprez potrošača za sada imaju mnogo jači uticaj od poreskih olakšica.
Dubinu problema pokazuje i podatak da je tokom 2025. godine stečaj prijavilo više od 2.900 restorana, gostionica, kafića i objekata brze hrane. To je bio najveći broj ugostiteljskih stečajeva još od 2011. godine i gotovo 30 odsto više nego godinu dana ranije. Od 2020. do kraja 2025. u ovoj branši zabeleženo je više od 11.200 stečajeva, dok je skoro 69.000 preduzeća potpuno prestalo da radi.
Poresko rasterećenje zato se u velikom broju lokala ne koristi za snižavanje cena, već za pokrivanje ranije nastalih gubitaka. Troškovi hrane i energije od 2022. povećani su za oko 30 odsto, dok su izdaci za zaposlene porasli za više od 40 odsto. U klasičnim restoranima nabavka namirnica i plate zajedno često odnose više od 70 odsto ukupnog prometa.
Pritisak se prenosi i na tržište rada. U junu 2026. godine nemačko ugostiteljstvo imalo je 18.736 prijavljenih slobodnih radnih mesta, skoro 21.000 manje nego pre pandemije. Istovremeno, broj radnika angažovanih preko mini-poslova bio je za više od 75.000 veći nego 2019. godine, što pokazuje da se vlasnici sve više oslanjaju na jeftiniju i fleksibilniju radnu snagu.
Ugostitelji upozoravaju da zatvaranje restorana ne znači samo gubitak radnih mesta. U manjim gradovima i selima nestaju porodični lokali koji su decenijama predstavljali mesta okupljanja, dok ponudu sve više preuzimaju veliki lanci i objekti brze hrane. Ako se sadašnji trend nastavi, posledica krize neće biti samo skuplji odlazak na ručak, već i trajna promena nemačke gastronomske kulture.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
