Na liniji Pariz–Lion, francuska železnička kompanija SNCF uvela je novu premium klasu „Optimum Plus“ u kojoj deca nisu dozvoljena, čime je otvorila pitanje odnosa prema porodicama i mestu dece u savremenom društvu.
Prema obrazloženju SNCF-a, koje prenosi francuski list „Le Figaro“ nova klasa namenjena je putnicima koji žele mir, više prostora i manji broj saputnika. Posle talasa reakcija na drstvenim mrežama, dodatno je pojašnjeno da je prostor dostupan osobama starijim od 12 godina, ali suština koncepta ostala je nepromenjena. Uprkos polemikama, država ne planira da se uključi u ovaj slučaj. Stav je da kompanije same uređuju svoje usluge, bez uloge institucija. Time se pitanje društvenih posledica ovakvih odluka ostavlja van okvira javne politike.
Problem nastaje u trenutku kada se komercijalna odluka pretvara u društvenu poruku. Isključivanje dece iz javnog prevoza, makar i u jednoj klasi, želi da normalizuje ideju da su deca smetnja, a ne deo zajednice. U okolnostima u kojima se godinama upozorava na pad nataliteta, ovakav potez deluje kao institucionalno prihvatanje tog problema, umesto pokušaja da se on ublaži.
Šire posmatrano, slučaj SNCF-a nije jedini. Pojava hotela, prostora i usluga koji otvoreno odbijaju prisustvo dece ukazuje na trend u kome se komfor pojedinca stavlja iznad društvene odgovornosti. Takav pristup ne ostaje bez posledica, jer oblikuje percepciju budućih generacija i odnos prema roditeljstvu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Društvo koje potiskuje decu sa javnog prostora pokazuje pravac u kome ide. „No Kids“ zone nisu pitanje komfora, već simptom dublje krize, u trenutku kada Francuska beleži demografski pad bez presedana. Sa više umrlih nego rođenih i fertilitetom na istorijskom minimumu, isključivanje dece postaje deo šire slike društva koje odustaje od sopstvene budućnosti.
Piše: Stefan Bogdanović
