Francuska se ponovo našla pod snažnim pritiskom finansijskih tržišta, uz prinose na desetogodišnje državne obveznice blizu najviših nivoa u poslednje 24 godine. Politička neizvesnost, društveni nemiri i teškoće u smanjivanju budžetskog manjka povećavaju cenu po kojoj država dolazi do novca.
Američki finansijski list „Barons“ objavio je da je prinos na francuske desetogodišnje obveznice 19. oktobra dostizao približno 4,91 odsto. Razlika prema odgovarajućim nemačkim hartijama porasla je na oko 1,47 procentnih poena, uz mogućnost najvišeg završnog dnevnog nivoa od 2012. godine. Taj raspon pokazuje koliko dodatne naknade investitori traže da bi pozajmili novac Parizu.
Upozorenja su se pojavila još početkom oktobra. Nemački finansijski portal „Ekstra ETF“ zabeležio je prinos od 4,96 odsto i ocenio da rast kamata dodatno otežava položaj zemlje sa visokim javnim dugom. Premijer Sebastijen Lekorni predstavio je početkom meseca okvir budžeta za 2027. godinu, uz plan ušteda od 54 milijarde evra.
Poseban problem predstavlja zamena starih, jeftinijih dugova novim zaduživanjem. Obveznice iz vremena niskih kamata postepeno dospevaju na naplatu, a njihovo refinansiranje sada zahteva znatno veće izdatke. Prema podacima koje prenosi „Ekstra ETF“, za kamate bi tokom 2027. mogla biti potrebna približno 81 milijarda evra.
Za francusku vlast to znači sve uži prostor između zahteva tržišta i otpora štednji. Veći troškovi servisiranja duga opterećuju isti budžet iz kojeg treba finansirati škole, zdravstvo i druge javne službe. Uspeh najavljenih mera zato će zavisiti i od sposobnosti vlade da obezbedi političku podršku za njihovo sprovođenje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
