„Šta se krije iza saopštenja o najvećim prihodima u istoriji Er Srbije: Još jedna milijarda za otkazane letove“ — to je naslov teksta koji je objavio Forbes (N1info), izostavljajući o kojoj milijardi je reč – evra, dolara ili dinara, kao klasičan primer klikbejt naslova namenjem onom delu političkog spektra koji pod lupom drži aktuelnu vlast.
U naslovu se zapravo ističe gubitak od oko 1,07 milijardi dinara, troškova koji se odnose na otkazane letove, izgubljeni prtljag i poremećaje u saobraćaju, a što je oko 9,1 miliona evra ili oko 10,5 miliona američkih dolara. U većem delu teksta Forbes hvali poslovanje Air Serbia, kroz rast broja putnika, širenje mreže i ocenu da kompanija posluje stabilno i bez pomoći države.
„I tako kompanija svoje jačanje finansira iz profita, a ne iz dokapitalizacija države.“ – navode autori teksta i nastavljaju sa pozitivnim ocenjivanjem modela upravljanja srpske nacionalne avio-kompanije:
,,To kompaniji omogućava da nastavi sa strategijom širenja flote i destinacija na koje leti. Što bi trebalo i da dovede do rekordnih prihoda.“
Forbes, između ostalog procenjuje da bi Air Serbia mogla da bude pokazna vežba kako u Srbiji može da postoji 100% državna kompanija koja uspešno posluje zahvaljujući profesionalnom menadžmentu i manjem uplivu politike. Istovremeno upozorava da je reč o industriji koju i kratke globalne krize lako uzdrmaju, pa upravo time objašnjava zašto država ne uzima novac od svoje kompanije.
Prema javno objavljenom godišnjem izveštaju, Air Serbia je u 2025. prevezla 4,57 miliona putnika i imala 48.925 letova. Za razliku od Air Serbia, najveće evropske avio-kompanije poput British Airways, Lufthanse, Air France i KLM-a ne objavljuju poseban godišnji iznos koji se odnosi isključivo na otkazane letove ili izgubljeni prtljag. Ti troškovi ulaze u šire rashode poslovanja. Zbog toga se njihova pouzdanost češće meri kroz broj kašnjenja, otkazivanja letova i pritužbi putnika, a ne kroz posebno izdvojen godišnji trošak za poremećaje u saobraćaju. U tom smislu, poređenje sa Air Serbia nije jednostavno: kod nje je to trošak u izveštaju, kod drugih je to statistika.
U tim podacima za 2025. među kompanijama sa izraženijim operativnim problemima najčešće se pominju Ryanair, Vueling i Finnair. Na evropskom nivou, troškovi poremećaja kroz EU261 sistem (kašnjenja, otkazivanja, smeštaj i rebookings) procenjuju se na oko 8–10 milijardi evra godišnje, dok širi globalni operativni poremećaji u avio-saobraćaju, uključujući kašnjenja, štrajkove, meteorološke uslove i kontrolu leta, dostižu procene od 20 do 60 milijardi dolara godišnje, u zavisnosti od metodologije. U segmentu prtljaga po broju prijava izdvajaju se British Airways, Air France i KLM, dok se na globalnom nivou procenjuje da pogrešno rukovanje prtljagom košta industriju oko 5 milijardi dolara godišnje, a u Evropi se problem najčešće prati kroz statistiku od oko 12,3 incidenta na 1.000 putnika.
Kada se Air Serbia posmatra u regionalnom kontekstu, Croatia Airlines ima manji obim saobraćaja i veće troškove po putniku, Wizz Air veći broj putnika uz više kašnjenja i sezonske oscilacije, dok Aegean i Turkish Airlines imaju znatno veći obim i veće ukupne troškove poremećaja. U tom okviru, rashod Air Serbia od 1,07 milijardi dinara za otkazane letove i prtljag ostaje u okvirima industrije, ali dobija veću medijsku težinu kada se izdvoji iz ukupnog poslovanja.
Na kraju postavlja se pitanje – zašto je Forbes izostavio važne činjenice iz svog naslova?!
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
