Folksvagen razmatra zamrzavanje plata velikom delu zaposlenih do 2030. godine, dok bi zbir ranije ugovorenih i dodatno planiranih rezova mogao da dostigne približno 100.000 radnih mesta. Najveća nemačka automobilska grupa ulazi u najdublje prestrukturiranje u svojoj istoriji, a teret pada na radnike kroz slabije zarade, ukidanje bonusa i smanjivanje broja zaposlenih.
„Zidojče cajtung“ je, pozivajući se na interne dokumente, objavio da bi zamrzavanje zarada moglo obuhvatiti veliki deo od približno 600.000 zaposlenih u svetu. Plan navodno predviđa i smanjenje promenljivih primanja, bonusa i pojedinih pogodnosti. Zbog inflacije bi realna kupovna moć plata do kraja decenije mogla pasti za oko deset odsto. Folksvagen nije potvrdio sadržaj dokumenata, već je navode označio kao medijske spekulacije.
Broj od 100.000 radnih mesta predstavlja zbir dve odvojene stavke. Koncern je ranije sa sindikatima dogovorio ukidanje približno 50.000 pozicija u Folksvagenu, Audiju, Poršeu i kompaniji CARIAD u Nemačkoj do 2030, uglavnom kroz dobrovoljne odlaske i skraćeno radno vreme pred penziju. Nadzorni odbor je početkom septembra odobrio još jedno prilagođavanje od približno 50.000 mesta na nivou grupe, uključujući rukovodeće položaje. Konačan broj još nije potpuno fiksiran.
Teškoće nisu samo posledica tehnološke promene. Folksvagen priznaje da njegovi evropski pogoni imaju kapacitet za najmanje 500.000 vozila više nego što tržište trenutno traži. Budućnost fabrika u Emdenu, Cvikauu, Hanoveru i Nekarsulmu posle 2031. nije obezbeđena, iako se razmatraju alternativni proizvodni programi.
Uprava kao razloge navodi slabu potražnju, visoke troškove i pritisak kineskih proizvođača. Istovremeno je odbila zahtev sindikata IG metal za povećanje plata od pet odsto i raskinula više kolektivnih sporazuma kako bi otvorila prostor za nove pregovore. Kompanija tvrdi da se za zaposlene zasad ništa neposredno ne menja i da odredbe o zaštiti radnih mesta ostaju na snazi.
Ipak, kriza Folksvagena prevazilazi jednu kompaniju. Ona pokazuje cenu višegodišnje nemačke politike skupe energije, komplikovane regulative i ubrzane industrijske tranzicije bez dovoljno zaštite domaće proizvodnje. Ako država i uprave koncerna nastave da konkurentnost vraćaju prvenstveno rezanjem plata i zaposlenosti, nemački industrijski model biće manji, ali ne nužno i snažniji.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
