Nemački železnički saobraćaj ulazi u 2025. godinu sa brojkama koje bi u svakoj ozbiljnoj državi izazvale politički zemljotres. Novi godišnji izveštaj Savezne policije otkriva da su stanice i vozovi postali poprište sve brutalnijeg kriminala. Dok se javnosti godinama obećava više bezbednosti, statistika pokazuje suprotno. Seksualni delikti skočili su za 19,2 procenta, nasilje za još 5,9, a napadi na policijske službenike za 10,2 procenta. Reč je o hiljadama ljudi koji su napadnuti na mestima gde bi trebalo da se osećaju najbezbednije.
U 5700 stanica i stajališta širom zemlje i u vozovima koji svakodnevno prelaze više od 33 hiljade kilometara, evidentirano je više od 380 hiljada krivičnih dela. To je pad u ukupnom zbiru, ali i dalje više od hiljadu incidenata na dan. U toj statistici kriju se 2262 seksualna delikta, od toga više od polovine seksualnih uznemiravanja. Zabeleženi su i napadi, silovanja, kao i slučajevi zloupotrebe dece i mladih. Nasilni delikti takođe rastu, sa ukupno 27.160 napada. Čak 609 puta korišćeni su noževi.
Opasnost se više ne vezuje samo za metropole. Mali gradovi i ruralne stanice sve češće se nalaze na mapama policijskih intervencija. U izveštaju jasno stoji da nasilje dugoročno narušava osećaj sigurnosti putnika. To nije tehnički problem koji rešava više kamera, već ozbiljan društveni kvar koji zahteva odgovornost i političku hrabrost. Uvođenje zabrana nošenja oružja i povećanje broja nadzornih kamera služe kao deklarativni potezi, ali bez suštinske strategije deluju kao utrka za naslovima, ne za stvarnom bezbednošću.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovakve brojke su alarm koji se ne sme ignorisati. Strašno je što je država, opijena pričama o „otvorenosti“ i „mobilnosti radne snage“, dozvolila da preterane migracije i loše integracione politike potpuno razore osećaj sigurnosti običnog putnika. Kada institucije izgube kontrolu nad time ko ulazi, kako živi i kakva pravila važe za sve, tada se javni prostor pretvara u zonu straha. Ako se kurs ne promeni odlučno i odmah, ceh neće plaćati statistika, već građani svojim svakodnevnim životom.
Piše: Nina Stojanović
