Kada je stranica pod nazivom „Studenti u blokadi“ iz Kragujevca na društvenoj mreži X objavila pokušaj formulisanja Memoranduma o Kosovu i Metohiji, u kojem se navodi da je južna pokrajina neotuđivi deo Republike Srbije, reakcija od strane evropskih političkih krugova stigla je gotovo odmah. Austrijska aktivistkinja i evropski federalista Kati Šneberger retvitovala je tu objavu i oštro je napala, ocenjujući je kao izraz „nacionalističkog“ i „prošlošću opsednutog“ razmišljanja. Time je jasno pokazala gde prestaje evropska podrška „studentskom buntu“ – onog trenutka kada se makar i nevešto, preko jedne stranice i ,,nemušte“ inicijative pojedinaca, pomene očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Kati Šneberger nije nepoznato ime u federalističkim i proevropskim krugovima Austrije. Rođena u Nemačkoj 1977. godine, živi u Beču od 1992. i godinama deluje u organizacijama koje zagovaraju dublju evropsku integraciju i slabljenje nacionalnih država u korist federalne Evrope. Predsednica je inicijativa „Beč ide ka Evropi“ i „Kosovo ide ka Evropi“, dok je kroz organizacije evropskih federalista aktivno promovisala tezu da je Kosovo „završeno pitanje“ i da Srbija mora da prihvati novu geopolitičku realnost. Njeni politički stavovi potpuno se uklapaju u dominantni narativ zeleno-liberalnih struktura Evropske unije – nacionalni identitet i suverenitet predstavljaju prepreku „evropskoj budućnosti“, dok se svako insistiranje na državnim i istorijskim pravima proglašava „retrogradnim nacionalizmom“.
Upravo zato njena reakcija na memorandum iz Kragujevca ima mnogo širi politički značaj od običnog komentara jedne političarke. Ona pokazuje granice podrške koju je deo studentskog pokreta dobijao iz evropskih političkih i medijskih centara. Protesti i blokade u Srbiji tokom prethodnih meseci nailazili su na otvorenu podršku prozapadne opozicije, pojedinih nevladinih organizacija, evropskih parlamentaraca i političara zeleno-levog spektra. Među njima su bili i austrijski političari i lobisti koji godinama zastupaju antisrpske političke stavove – od evroparlamentarca Brandštetera do austrijske ministarke spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger, poznate po tvrdnjama o „genocidu“ u Srebrenici i veoma bliskim odnosima sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.
Podrška studentskim protestima iz tih krugova nikada nije bila ideološki neutralna niti motivisana brigom za mlade. Sve to je deo šire političke agende usmerene ka slabljenju vlasti predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, odnosno politike koja se poslednjih godina uporno opire pritiscima da Srbija prizna Kosovo i Metohiju, uvede sankcije Rusiji i u potpunosti se uklopi u geopolitičke zahteve Brisela i Vašingtona.
Čim se, makar i kroz prilično neujednačen i politički nedorečen pokušaj pojedinaca sa stranice „Studenti u blokadi“, pojavila formulacija o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, usledio je šamar evropskih krugova. Time je jasno pokazano da u matrici globalističko-liberalne politike nema prostora za bilo kakvu autentičnu srpsku državotvornu misao.
This memorandum shows how poisoned also the minds of this generation are.
When will you finally free yourselves from the influence of this nationalist propaganda? You won’t free yourselves from it by copying it. https://t.co/k9onCNzl4T
— Kati Schneeberger 🇪🇺 (@KatiSchneeberg1) May 18, 2026
Posebno je simptomatično što je gotovo istovremeno u emisiji Utisak nedelje kod Olja Bećković otvoreno rečeno da na takozvanoj „studentskoj listi“ praktično neće biti aktivnih studenata. Time je dodatno ogoljena politička konstrukcija u kojoj su studenti poslužili kao simbol i emotivni okvir za mnogo širu operaciju destabilizacije i pritiska na državu.
Sve ovo pokazuje da su mnogi studenti i građani, postali deo mnogo šire geopolitičke igre čije ciljeve možda nisu ni sagledavali do kraja. Problem nije u studentskom buntu kao takvom, već u činjenici da se deo pokreta svesno prepustio političkoj infrastrukturi koju čine agresivno prozapadne nevladine organizacije, autošovinistički krugovi, antifa i zeleno-leve strukture, kao i medijsko-politički centri koji Srbiju vide isključivo kao prostor koji treba disciplinovati i uklopiti u unapred zadate geopolitičke okvire.
U takvom odnosu snaga predsednik Aleksandar Vučić se sve više pojavljuje kao centralna prepreka toj agendi. Za njegove protivnike u zemlji i inostranstvu on nije problem zbog ekonomije ili unutrašnje politike, već zato što, uprkos pritiscima, odbija da odustane od ključnih nacionalnih pitanja – pre svega od Kosova i Metohije. Upravo zato je postao meta koordinisanih političkih, medijskih i diplomatskih napada. Dok se u Srbiji protiv njega mobilišu delovi opozicije, pojedini ekstremni građanski pokreti i mreže finansirane spolja, istovremeno iz Brisela i dela evropskih centara moći dolazi konstantan pritisak da Srbija promeni svoju državnu politiku.
Memorandum iz Kragujevca, bez obzira na svoje nedorečenosti i političku konfuziju, pokazao je jednu važnu stvar – čak i unutar protestnog pokreta postoji deo mladih ljudi koji nije spreman da se odrekne nacionalnog identiteta i državnih interesa Srbije. Upravo zato je reakcija evropskih federalističkih i zeleno-liberalnih krugova bila toliko burna. Za njih je prihvatljiv samo onaj protest koji vodi ka slabljenju nacionalne države i promeni političkog kursa Srbije.
Ova epizoda zato predstavlja važnu opomenu svim dobronamernim i rodoljubivo orijentisanim studentima i građanima. Ne može se graditi autentična nacionalna politika u savezu sa strukturama koje otvoreno podržavaju nezavisnost Kosova i Metohije, relativizuju srpske žrtve i Srbiju vide kao problem koji treba „prevaspitati“. Jer, kako narod kaže – sa đavolom se tikve ne sade.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
