Požari u tunelima, sudari vozova i iskliznuća pri velikim brzinama odneli su stotine života na evropskim prugama tokom poslednjih decenija. Pregled najtežih nesreća pokazuje koliko pogubne mogu biti posledice tehničkih kvarova, neodržavanja i propusta u zaštiti putnika.
Među najtežim tragedijama je požar na uspinjači u austrijskom Kaprunu, u novembru 2000. godine, kada je poginulo 155 ljudi. Put ka skijalištu završio se u planinskom tunelu iz kojeg većina žrtava nije uspela da izađe. Dve godine ranije, u nemačkom Ešedeu, iskliznuće brzog voza i rušenje nadvožnjaka odneli su 101 život. Uzrok je bila naprslina nastala zamorom materijala na točku.
Španiju je u julu 2013. godine potresla nesreća kod Santjaga de Kompostele, u kojoj je poginulo 80 ljudi, a više od 140 povređeno. Voz je u krivinu ušao brzinom od 179 kilometara na čas, na deonici gde je bilo dozvoljeno 80. U Crnoj Gori je kod Bioča 2006. godine, posle otkazivanja kočnica, stradalo 45 osoba, među njima petoro dece, dok su 184 povređene.
U sudaru putničkog i teretnog voza kod Tempe u Grčkoj, u februaru 2023, poginulo je 57 ljudi. Kako izveštava AP, istražni izveštaj ukazao je na ljudske greške, zastarelu infrastrukturu i ozbiljne sistemske propuste. Upravo takvi nalazi upozoravaju da odgovornost za bezbednost ne sme da se završi samo na zaposlenom u kabini ili stanici.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
