Odluka Evropske centralne banke da podigne kamatne stope u trenutku kada privreda Evrozone pokazuje sve izraženije znakove slabljenja izazvala je oštre reakcije dela ekonomskih stručnjaka i analitičara. Dok ,,ECB“ ističe borbu protiv inflacije kao glavni razlog za pooštravanje monetarne politike, kritičari upozoravaju da bi ovakav potez mogao dodatno da optereti evropsku ekonomiju koja se već suočava sa rizikom recesije.
Prema navodima nemačkog portala ,,Focus“, ECB planira povećanje depozitne stope sa 2 na 2,25%, dok bi glavna refinansirajuća stopa bila podignuta sa 2,15 na 2,3%. Odluka dolazi u vreme kada se najveća evropska ekonomija, Nemačka, suočava sa izuzetno skromnim izgledima za rast. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) procenjuje da će nemačka privreda tokom 2026. godine ostvariti rast od svega 0,5 procenata, uz moguće negativne rezultate u drugom i trećem kvartalu.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se inflacija u Evrozoni, koja trenutno iznosi oko 3,2%, velikim delom povezuje sa rastom cena energenata i geopolitičkim tenzijama na svetskom tržištu. Brojni ekonomisti smatraju da povećanje kamatnih stopa ne može značajno uticati na cenu nafte, gasa i drugih energenata, te da bi posledice ove mere mogle više pogoditi građane i privredu nego samu inflaciju.
U takvim okolnostima skuplji krediti znače manju potrošnju stanovništva, odlaganje investicija i dodatni pritisak na kompanije koje se već suočavaju sa neizvesnim poslovnim okruženjem. Poslovno poverenje u mnogim državama Evrozone nalazi se na niskom nivou, dok pojedine kompanije već najavljuju smanjenje investicija i opreznije planove zapošljavanja.
Dodatni razlog za zabrinutost predstavljaju procene vodećih finansijskih institucija. ,,Deutsche Bank“ je prognozu privrednog rasta Evrozone snizila sa 1,1 na svega 0,5 procenata, dok pojedini analitičari upozoravaju da bi nastavak restriktivne monetarne politike mogao da ubrza ulazak pojedinih evropskih ekonomija u tehničku recesiju.
Rasprava o opravdanosti poteza ECB-a zato postaje jedno od ključnih ekonomskih pitanja u Evropi. Dok jedni smatraju da je kontrola inflacije prioritet bez obzira na cenu, drugi upozoravaju da preterano podizanje kamata u vreme privrednog usporavanja može ostaviti dugoročne posledice po rast, zaposlenost i životni standard miliona građana širom Evropske unije.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
