Kako piše Guardian, a prenosi i National.ro, mnogi gradovi u Evropi ostaju bez bezbedne vode za piće, dok je Srbija i dalje među retkim zemljama u kojima se voda iz slavine često pije bez bojazni. U francuskom mestu Sen Luj, nadomak švajcarske granice, 60.000 ljudi dobilo je zabranu korišćenja vode iz česme. Testiranja su pokazala višestruko veće količine tzv. PFAS „večitih hemikalija“, povezanih sa rakom, poremećajem imunog sistema i sterilitetom. Uzrok? Protivpožarna pena korišćena decenijama na obližnjem aerodromu zagađivala je zemljište i podzemne vode.
Ovo, upozoravaju stručnjaci, nije izolovan slučaj. Prema novim evropskim standardima koji će važiti od 2026. godine, više od 2.300 lokacija širom EU već premašuje dozvoljene granice. To znači da bi priča iz Francuske mogla da se ponovi i u Nemačkoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, a posledice pogađaju kako ljude tako i čitave ekosisteme.
U toj slici, Srbija se izdvaja kao zemlja koja još uvek ima ono što mnogi u Evropi gube, čistu i pijaću vodu iz slavine. Beograd, Novi Sad i Niš su među retkim velikim gradovima u svetu gde stanovnici svakodnevno piju vodu koja dolazi sa slavine. Planinski izvori, rečni slivovi i termalne vode čine Srbiju bogatim resursom koji je drugima postao luksuz. Država poslednjih godina rešava i hronični problem Zrenjaninskog vodovoda, koji je godinama bio bolna tačka, a nova postrojenja za preradu vode već daju prve rezultate i otvaraju put ka ukidanju višedecenijske zabrane.
Upravo zato, dok Evropa sprema planove za deljenje vodnih resursa, navodnjavanje i prečišćavanje, Srbija mora da očuva ono što ima. Ne samo zbog zdravlja svojih građana, već i kao strateški resurs za budućnost. U svetu gde voda postaje nova nafta, imati čistu čašu vode na stolu postaje privilegija.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Čuvajmo izvore, reke i bunare. Srbija još pije vodu sa slavine, a da tako ostane, potrebna je briga svih nas.
