Evropa zavisi od kupaca van svojih granica: Izvoz ,,zapošljava“ 32 miliona radnika

Gotovo 32 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji bilo je 2024. godine povezano sa potražnjom za evropskom robom i uslugama iz zemalja izvan tog bloka. Prema podacima Evrostata, reč je o 31,6 miliona zaposlenih, odnosno 14,4 odsto ukupne zaposlenosti u Uniji.

Ovaj podatak ne obuhvata samo radnike u preduzećima koja neposredno izvoze proizvode. U računicu ulaze i zaposleni kod domaćih dobavljača, u transportu, logistici, poslovnim uslugama i drugim delatnostima koje učestvuju u proizvodnji robe i usluga namenjenih stranim tržištima.

Brojevi pokazuju koliko je evropska privreda povezana sa međunarodnom trgovinom. U prethodnim podacima Evropske komisije, za 2023. godinu, navodilo se 33,6 miliona radnih mesta podržanih izvozom van EU. Razlika može proisteći iz metodologije i posmatranja konačne tražnje, zbog čega različite serije podataka ne treba neposredno izjednačavati.

Najvažnija strana tržišta za proizvode iz EU ostaju Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kina i Švajcarska. Unija je tokom 2024. izvezla robu vrednu oko 2.584 milijarde evra i ostvarila trgovinski suficit od 147 milijardi evra, pokazuju podaci Evrostata.

Velika oslonjenost na spoljnu tražnju donosi prihode i zaposlenost, ali evropsku privredu čini osetljivijom na trgovinske sporove, carine i usporavanje velikih svetskih ekonomija. Posebno su izložene industrijske i tehnološke grane, u kojima promena trgovinske politike može brzo uticati na proizvodnju, ulaganja i broj zaposlenih.

Podaci Evrostata zato imaju širi značaj u trenutku kada Brisel pokušava da zaštiti domaću industriju i istovremeno sačuva pristup svetskim tržištima. Za Uniju, čije milione radnih mesta podržavaju kupci izvan njenih granica, trgovinska politika nije samo pitanje izvoza već i očuvanja zaposlenosti.