Na kamenitim obroncima italijanskog ostrva Sardinije, gde vetar sa mora nosi miris ruzmarina i maslina, nastaje jedan od najneobičnijih, ali i najstarijih simbola evropske tradicije sa ovih prostora, Kasu Marcu (Casu marzu).
Ovaj sir, čije ime u prevodu znači „truli sir“, pravi se od ovčjeg mleka i poznat je po tome što u sebi sadrži žive larve muve „Piophila casei“, koje uzrokuju posebnu fermentaciju i daju mu njegov prepoznatljiv ukus i teksturu. Iako mnogima deluje neobično, za Sardince je to delikates i izraz dubokog poštovanja prema tradiciji koja traje vekovima.
Kasu Marcu je više od hrane, on je deo identiteta ostrva. Još od vremena kada su pastiri živeli skromno, ovaj sir je bio simbol umeća, strpljenja i snage naroda koji je znao da iz prirode izvuče najbolje. U njegovoj pripremi nema industrije, nema hemije, samo priroda i veština predaka.
Ipak, Evropska unija i predhodne italijanske vlasti proglasile su Kasu Marcu „nebezbednim za ljudsku ishranu“ i zabranile njegovu prodaju. Tako se jedan od najautentičnijih proizvoda Evrope našao na listi zabranjenih, dok su istovremeno odobreni proizvodi poput brašna od skakavaca, sintetičkog mesa i drugih „inovacija“ koje nemaju nikakve veze sa evropskom kulturom i tradicijom.
Kako je moguće da ono što je vekovima hranilo i ujedinjavalo narod bude proglašeno neprihvatljivim, dok se nešto potpuno strano našoj civilizaciji promoviše kao budućnost ishrane? Takvi potezi ne samo da potiskuju lokalne običaje, već i gase osećaj ponosa i pripadnosti koji su vekovima održavali evropske narode.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Evropa mora da se vrati sebi, pravim vrednostima, onima koje su izgradile njen identitet – tradiciji, kulturi i poštovanju svojih korena. Jer Kasu Marcu nije samo sir, to je simbol otpora zaboravu, dokaz da pravi identitet živi tamo gde ljudi još znaju da cene ono što su nasledili od svojih predaka.
Piše: Stefan Bogdanović
