Evropska unija uvodi obavezno elektronsko prijavljivanje ulova za rekreativne ribolovce. Od januara 2026. godine, svi koji pecaju iz hobija moraće da beleže svaki ulov putem aplikacije „RecFišing“. Obaveza u startu važi za morske vrste poput brancina, ugora i plavoperajne tune, uz najavu da će se spisak širiti. Reč je o delu revidirane uredbe o kontroli ribarstva, a za nepridržavanje su predviđene „odvraćajuće“ kazne. Iako je aplikacija pokrenuta ranije, tehnički problemi su u više država odložili punu primenu, ali obaveza ostaje. Brisel navodi da je cilj „održivost“ i naučno praćenje ribljeg fonda, dok u praksi svaki izlazak na more postaje birokratski izveštaj – sa podacima o lokaciji, broju i veličini ribe, čak i kada ulova nema.
Ova mera više liči na nadzor nego na zaštitu prirode. Dok industrijski ribarski brodovi iz mora izvlače tone ribe uz ograničenu kontrolu, običan čovek sa štapom mora da popunjava dnevne prijave ili da rizikuje novčane kazne. Sistem je već pokazao slabosti: registracija ne funkcioniše svuda, aplikacija kasni, a sankcije se najavljuju kao stroge. Umesto da se pozabavi ključnim problemima – prekomernim izlivom nafte velikih flota i zagađenjem mora – Evropska unija bira lakšu metu: pojedinca koji peca iz razonode ili za porodični sto.
Ako se, kako je najavljeno, katalog vrsta proširi, svaki ulov biće zabeležen u centralnoj bazi podataka. Rekreativni ribolovci postaju besplatni prikupljači statistike, dok najveći zagađivači i prelovci ostaju po strani. Poruka je jasna: običnim ljudima se ne veruje, oni su samo brojke za evidenciju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova uredba pokazuje kako se pod parolom ekologije sužava prostor lične slobode. Dok se govori o održivosti, odgovornost se prebacuje na one koji najmanje ugrožavaju more. To nije zaštita prirode, već širenje birokratske kontrole nad svakodnevnim životom.
Piše: Stefan Stojanović
