Zbog moćne zapadne obaveštajne službe (znamo koje), srpskim medijima iz okoline Prizrena i šire, sa Kosmeta, leta 1998. godine zabranjeno je da objave bilo kakvu vest o snajperistima plaćenicima u redovima OVK, među kojima je prema nekim izvorima bilo i Srba, tačnije muslimana iz centralne Srbije.
Cena za prvake u streljaštvu iz Češke i Slovačke, sa Olimpijskih igara u Seulu 1988, bila je oko 1.700 maraka, da Srbin puca na Srbina oko 1.900, a plata zapadnjaka 8.000, plus dnevnice, hrana, prostitutke i još ponešto po izboru.
„Nisu samo Šiptari ubijali naše ljude. Nekoliko sati uoči oslobođenja Orahovca, jula 1998, stradali su od snajpera policajci i vojnici, pored ostalih i desna ruka generala Delića, divan čovek Vlada Mikićević. Monstrum iz OVK ubio ga je dok je skidao pancir i davao ga običnom vojniku“, kazao je da visoki oficir 549. prizrenske brigade.
Tri dana je Orahovac bio pod snajperskom paljbom, precizno je gađano i snajperisti su veoma dobro radili, skriveni tako da su teško mogli da budu pronađeni. Posebno je i najiskusnije među srpskom vojskom iznenadila preciznost gađanja.
Na kraju su otkrivene četiri prelepe Čehinje, strelkinje sa Olimpijskih igara u Seulu 1988, a u papirima je otkriveno da su od nemačkog BND imale ugovor na 1.777 maraka da ubijaju Srbe kod Orahovca, kaže naš izvor.
Povodom Dana bezbednosti, 13. maja, ratni drugovi majora Vladana Mikićevića, koji je poginuo 1998. godine u borbama na Kosovu i Metohiji, otkrili su spomen-ploču u Knez Selu, u ulici koja odnedavno nosi njegovo ime.
Major Vladan Mikićević bio je starešina bezbednosti u herojskoj 549. motorizovanoj brigadi iz Prizrena.
Događaju su, pored porodice i kolega pokojnog majora, prisustvovali i komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok se sećamo ljudi poput Mikićevića i „safarija“ snajperista na Srbe oko Orahovca, pred očima nam je drugi „safari“ politički i medijski lov na Srbe zbog Sarajeva. Srbi, koji su u ratovima bili meta se predstavljaju isključivo kao dželati, a njihova stradanja se prećutkuju ili relativizuju.
Piše: Siniša Kostić
