Uprkos zvaničnim tvrdnjama da je inflacija „stavljena pod kontrolu“, austrijska svakodnevica pokazuje znatno sumorniju sliku. Svaki treći stanovnik danas je u lošijoj finansijskoj poziciji nego pre godinu dana, prenosi „Der Standard“ rezultate svoje opsežne ankete među gotovo 4.000 korisnika. Samo četvrtina ispitanika ocenjuje da im je situacija bolja, dok 42% tvrdi da nije bilo promene, što u uslovima i dalje visokih cena u praksi znači nastavak osiromašenja. Medijalni neto prihod domaćinstva od oko 5.000 evra (polovina ispitanih ima znatno manje od 5000, dok polovina ima više) mesečno ne uspeva da prikrije činjenicu da veliki broj Austrijanaca jedva održava finansijsku ravnotežu.
Kako izveštava „Der Standard“, fiksni troškovi, pre svega stanovanje i dalje predstavljaju najveći teret. Prosečno domaćinstvo izdvaja 24% prihoda za stan, ali kod samaca i onih koji dele stan taj udeo raste na više od 28%, odnosno 32%. Najveći pritisak osećaju porodice sa decom i samci, dok su podstanari znatno pesimističniji od vlasnika nekretnina. Anketa pokazuje i da su gradovi teže pogođeni od seoskih sredina, kao i da su žene u nepovoljnijem položaju od muškaraca – čak 41% njih navodi da im se finansijska situacija pogoršala, naspram 31% muškaraca.
Posebno zabrinjava pokazatelj finansijske ranjivosti koji je list izračunao. Čak 11% domaćinstava nalazi se u „crvenoj zoni“ prema sva tri ključna kriterijuma. Imaju rezerve za najviše tri meseca u goroj su situaciji nego prošle godine i izdvajaju preveliki deo prihoda na stan i druge fiksne troškove. Još 18% pogođeno je sa dva od tri problema. Gotovo polovina ispitanika tvrdi da bi mogla da izdrži više od šest meseci bez prihoda, taj podatak ne menja činjenicu da pet odsto uopšte nema nikakvu ušteđevinu, dok je gotovo 30% već bilo primorano da posegne za sopstvenim rezervama.
Najugroženiji su podstanari, stanovnici gradova, domaćinstva sa nižim prihodima i stariji građani bez višeg obrazovanja. Kada bi morali dodatno da štede, Austrijanci bi najpre odustajali od kupovine odeće, nameštaja i drugih stvari koje se smatraju „uživanjem“, dok bi osnovne potrebe poput hrane, grejanja i struje pokušavali da sačuvaju što duže.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrijska ekonomija očigledno posrće pod teretom dugova, visokih troškova života i promašene ekonomske politike. Dok vlast govori o stabilizaciji i oporavku, sve više građana oseća da im inflacija, skupi energenti i rastući životni izdaci iz meseca u mesec nagrizaju kupovnu moć. Umesto stvarne zaštite stanovništva, politika ostavlja utisak da prikriva dubinu problema, dok se nekadašnji osećaj sigurnosti pretvara u borbu za puko finansijsko preživljavanje. Ovo više ne deluje kao prolazna kriza, već kao ozbiljan signal da se austrijski ekonomski model nalazi pod velikim pritiskom.
Piše: Nina Stojanović
