Beograd je u zoru 27. marta 1941. godine već ličio na košnicu, dok su pučisti od 2.20 časova posle ponoći zauzimali ključne tačke prestonice, ulicama se širila vest da je oboreno Namesništvo kneza Pavla, odbačeno pristupanje Trojnom paktu i da je maloletni kralj Petar II proglašen punoletnim. U nekoliko sati istorija je promenila pravac, a prestonica iz noći neizvesnosti ušla u dan masovnog oduševljenja, parola i nade da je Jugoslavija izabrala čast umesto pokoravanja.
Samo dva dana ranije, 25. marta u Beču, vlada Dragiše Cvetkovića potpisala je pristupanje Trojnom paktu, pravdajući taj potez teškim međunarodnim okolnostima. Ali ono što je za vlast bio pokušaj da kupi mir, za veliki deo javnosti bilo je poniženje. Zato su 27. marta beogradskim ulicama odjeknule parole „Bolje rat nego pakt” i „Bolje grob nego rob”, koje su ubrzo postale simbol tog istorijskog preokreta i raspoloženja naroda.
U središtu prevrata bili su general Dušan Simović, general Borivoje Mirković i major Živan Knežević, uz podršku dela oficirskih i političkih krugova. Grad je tog jutra ličio na veliku pozornicu, okupljeni građani pozdravljali su vojsku, kralja i promenu kursa države, verujući da prisustvuju času nacionalnog uspravljanja. Upravo zato 27. mart nije ostao zapamćen samo kao državni udar, već i kao snažan politički i emotivni odgovor jednog dela društva na savez sa silama Osovine.
Istorija je brzo pokazala koliko je taj zanos bio skup. Berlin je puč dočekao kao otvoreni izazov, a već 6. aprila usledio je nemački napad na Jugoslaviju. Tako je 27. mart ostao upisan dvostruko, kao dan prkosa i nacionalnog ponosa, ali i kao uvod u slom države. U toj napetosti između časti, osećanja i surove geopolitike leži sva težina tog datuma.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Događaj od 27. marta ne može se svesti ni na prostu slavnu pobunu ni na hladnu političku grešku. To je datum koji i danas izaziva rasprave upravo zato što u sebi nosi i zanos ulice i cenu istorijskih odluka. Zato parole „Bolje rat nego pakt” i „Bolje grob nego rob” nisu ostale samo deo prošlosti, već opomena koliko su izbori malih država teški kada se lome pod pritiskom velikih sila.
Piše: Nina Stojanović
