Talas poslovnih bankrota u Nemačkoj ne prestaje — prema najnovijim podacima, jedno preduzeće odlazi u stečaj na svakih 19 minuta. Samo tokom jula nemački sudovi registrovali su 2.373 zahteva za pokretanje stečajnog postupka, što je osam odsto više nego u istom mesecu prošle godine.
Kako prenosi „BILD.de“, ovo je najveći broj julskih stečajeva u poslednjih 13 godina. Više ih je poslednji put zabeleženo u julu 2013. godine, kada je registrovano 2.459 slučajeva. Od januara do kraja jula ove godine u Nemačkoj je propalo 15.185 kompanija — 6,9 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.
Stvarna slika mogla bi da bude još nepovoljnija, pošto se zahtevi za stečaj u zvaničnu statistiku najčešće unose tek nekoliko meseci nakon podnošenja. Posledice već osećaju zaposleni: prema proračunu Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea, tokom trećeg kvartala stečajevima je bilo pogođeno oko 41.000 radnih mesta.
Najveći udar trpe transportna i logistička preduzeća, gde je zabeleženo 85,5 stečajeva na svakih 10.000 firmi. Slede ugostiteljstvo sa 70 i građevinarstvo sa 62,9 slučajeva. Prosek za sve privredne grane iznosio je 42,8 stečajeva na 10.000 kompanija.
Situacija se nije popravila ni posle leta. Institut IWH registrovao je u septembru 1.666 stečajeva privrednih društava, što je 13 odsto više nego godinu dana ranije i čak 85 odsto iznad proseka za septembar u periodu od 2016. do 2019. godine.
Stručnjak Nemačke industrijske i trgovinske komore Mark Evers upozorio je da bi i mali privredni oporavak mogao kratko da traje jer se prvenstveno oslanja na visoku državnu potrošnju finansiranu zaduživanjem. Prema njegovim rečima, kompanijama su potrebne brze reforme i rasterećenje.
Dok vlasti govore o očekivanom privrednom rastu, stvarnost za hiljade nemačkih preduzetnika i zaposlenih izgleda potpuno drugačije. Rekordan broj stečajeva pokazuje da se kriza nemačke privrede više ne može predstaviti kao prolazna slabost, ona sve dublje pogađa mala i srednja preduzeća, radna mesta i čitave privredne grane.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
