U Srbiji se poslednjih godina sve više govori o ekologiji, ali praksa pokazuje da se svest građana sporo menja. Manje od 15 odsto ljudi redovno odvaja otpad, dok većina i dalje sve baca u isti kontejner od hrane i plastike, do stakla i papira.
U mnogim gradovima postavljeni su kontejneri za reciklažu: plavi za papir, žuti za plastiku, zeleni za staklo. Ipak, mnogi ih koriste pogrešno ili ih potpuno ignorišu. U Nišu i Novom Sadu više od polovine plastičnih flaša završava u običnom otpadu, dok su punktovi za elektronski otpad u Beogradu slabo posećeni.
Ima i dobrih primera, recimo u Somboru, gde su se škole uključile u reciklažu, pa su deca motivisala i roditelje da promene navike. Međutim, svakodnevno se i dalje viđaju stari šporeti pored kontejnera, dušeci na trotoarima i ulje bačeno u slivnik. Malo ko zna da litra ulja može da zagadi i do 1.000 litara vode.
U Staroj Pazovi lokalna samouprava pozvala je građane da kabasti otpad ne ostavljaju po ulicama, već da pozovu službe koje organizuju besplatan odvoz. Komunalna inspekcija najavila je i kazne za one koji to ne poštuju.
Poseban problem predstavlja bacanje otpada u reke. Zbog takvih navika dolazi do zagađenja, začepljenja odvoda i problema sa kanalizacijom. Tokom velikih poplava, koje su pogađale Srbiju poslednjih godina, otpad u rekama dodatno je pogoršao situaciju. Građani tako, često nesvesno, snose deo odgovornosti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Iz srpskog ugla – komentar redakcije:
Čistoća nije samo zadatak komunalnih službi, već i svakog građanina. Ako sami bacamo u reke, slivnike i pored kontejnera, ne možemo se žaliti na posledice. Ulje ne pripada slivniku, plastika ne pripada reci, a stari nameštaj ne pripada trotoaru. Ekologija nije hir, već odgovornost, prema sebi, drugima i deci koju ostavljamo iza sebe. Srbiji ne treba još jedan zakon, već više savesti.
