Dušan Matić, rođen na današnji dan 31. avgusta 1898. godine u Ćupriji, ostavio je dubok trag kao pesnik, esejista, romanopisac, prevodilac, univerzitetski profesor i akademik. Pripadao je najistaknutijim predstavnicima beogradskog nadrealizma i bio jedini pripadnik tog književnog pokreta primljen u Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Odrastanje Dušana Matića obeležile su česte selidbe njegove porodice, koja je zbog očevog činovničkog posla živela u Pirotu, Čačku, Nišu i Šapcu. Njegovu mladost prekinuo je Prvi svetski rat, tokom kojeg je kao srednjoškolac 1915. godine preživeo povlačenje srpske vojske preko Albanije. Nakon ratnih stradanja školovanje je nastavio u Grenoblu i Nici, a potom je od 1917. do 1921. studirao filozofiju na Sorboni. Akademsko obrazovanje zaokružio je 1922. godine, diplomiravši na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Od 1924. do 1937. predavao je filozofiju u beogradskoj Četvrtoj muškoj gimnaziji. Levičarska uverenja i otvoreno protivljenje fašizmu doveli su do njegovog hapšenja 1932. i 1938, dok je početkom okupacije nakratko zatočen u logoru na Banjici.
U posleratnim godinama Matić je profesionalni put nastavio u izdavačkom preduzeću Prosveta i na Radio-Beogradu, gde je radio od 1945. do 1948. godine. Potom je više od dve decenije svoje znanje prenosio studentima Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, na čijem se čelu nalazio i kao rektor. Za profesora emeritusa izabran je 1969, a najviše akademsko priznanje usledilo je 1970. godine, kada je postao redovni član SANU.
Matić je još u Parizu upoznao Andrea Bretona i 1925. potpisao francuski nadrealistički manifest. Bio je među 13 osnivača beogradske nadrealističke grupe, stvarajući uz Marka Ristića, Oskara Daviča, Đorđa Kostića i Aleksandra Vučа.
Iako je prvu samostalnu knjigu objavio tek 1952, Matić je zbirkom „Bagdala“ dve godine kasnije zakoračio u najplodniji period svog rada, kojem pripadaju „Buđenje materije“, „Kocka je bačena“, i „Prošlost dugo traje“. Njegovo stvaralaštvo ovenčano je Sedmojulskom i Zmajevom nagradom. Preminuo je 12. septembra 1980. u Beogradu, a sećanje na njega čuvaju spomen-soba u Ćupriji i spomen-ploča na zgradi u kojoj je živeo.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
