U vremenu kada mnogi lako odustaju, jedan mladić iz Vršca pokazuje da se najveće pobede ne mere samo medaljama. Dušan Knežević, osamnaestogodišnji paraatletičar, trči protiv prepreka od dana kada je rođen i pobeđuje ih svakim korakom.
Rođen sa deformitetom desnog stopala, prošao je operaciju i brojne terapije, ali nikada nije dopustio da ga to zaustavi. Danas je među najperspektivnijim srpskim paraatletičarima i ponos svog grada.
Na Svetskom prvenstvu u Nju Delhiju, debitovao je u seniorskoj konkurenciji i zauzeo četvrto mesto na 200 metara, sa samo 17 stotinki zaostatka za medaljom.
„Najvažnije mi je bilo da dokažem sebi da mogu. I mogu“, rekao je Dušan posle trke.
Trenira u Beogradu, putuje iz Vršca tri puta nedeljno, a pored atletike uspešno završava i školu. I sve to bez posebnih olakšica. „Desna noga mi je slabija, ali glava mora da bude jača“, kaže uz osmeh.
Njegovi planovi su jasni – Evropsko prvenstvo i Paraolimpijske igre u Los Anđelesu. Ciljevi koji bi mnogima zvučali kao san, za njega su realnost u koju veruje svakim korakom.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
U svetu gde se često traže razlozi za odustajanje, Dušan Knežević podseća da se pravi šampioni rađaju iz upornosti, a ne iz savršenih okolnosti. Srbija ima mnoge talente, ali malo onih koji ovako iskreno podsećaju da je snaga duha najveća medalja koju neko može da osvoji.
Piše: Jovana Guzijan
