Srpska nauka iznedrila je brojne velikane, a među njima posebno mesto zauzima Dušan Kanazir, molekularni biolog, akademik i dugogodišnji predsednik SANU rođen na današnji dan 28. juna 1921. godine.
Dušan Kanazir je pripadao generaciji srpskih intelektualaca koji su verovali da nauka mora da služi narodu i državi. Rođen u vreme kada je Srbija još uvek lečila rane iz Prvog svetskog rata, odrastao je u duhu vere u obrazovanje kao ključ napretka.
Kao molekularni biolog ostavio je dubok trag u naučnom svetu. Bavio se istraživanjima u oblasti biohemije, radiobiologije i genetike. Njegovi radovi doprineli su boljem razumevanju uticaja zračenja na žive ćelije i molekularnih mehanizama u organizmu – oblasti koje su bile od ogromnog značaja u vreme brzog razvoja nuklearne tehnologije.
Pored bogate naučne karijere, Kanazir je obavljao i visoke društvene i državne funkcije. Bio je predsednik SANU od 1981. do 1994. godine – u jednom od najtežih perioda novije srpske istorije. U tom vremenu uspešno je branio ugled i autonomiju Akademije, a istovremeno se zalagao za očuvanje srpskog kulturnog i naučnog identiteta.
Dušan Kanazir je primer kako se pravi intelektualac ne zatvara u laboratoriju, već aktivno učestvuje u životu svog naroda. U eri kada su mnogi birali lakše puteve, on je ostao dosledan naučniku i patrioti – čovek koji je verovao da znanje i moral idu ruku pod ruku. Njegov život i delo podsećaju nas da Srbija uvek ima snage da rađa velike umove, samo ako ih umemo da cenimo i sledimo.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
