Datum 24. jun u istoriji Kosova i Metohije ne označava samo kraj oružanih sukoba, već i početak nove, mračne faze – nekažnjenih otmica i ubistava onih koji su, po svojoj profesiji, bili nosioci humanosti i mostovi među narodima. Toga dana 1999. godine, albanski teroristi oteli su dr. Andriju Tomanovića, načelnika Hirurške klinike KBC-a u Prištini i potpredsednika Crvenog krsta Kosova i Metohije, direktno iz njegovog stana. Njegova sudbina, kao i sudbina još desetak otetih i ubijenih srpskih zdravstvenih radnika, ostaje nerazrešena, svedočeći o nekažnjenom zločinu koji preti da zauvek zatruje mogućnost mira i poverenja.
Dr. Tomanović je bio ugledni hirurg, redovni profesor Medicinskog fakulteta i član međunarodnih udruženja. Celog života posvećen Hipokratovoj zakletvi, lečio je sve građane Kosova i Metohije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Njegova otmica, kao i otmice i ubistva dr. Josifa Vasića, dr. Zlatoja Gligorijevića, dr. Nebojše Petkovića, dr. Aleksandra Stanojevića i drugih zdravstvenih radnika u periodu od 1998. do 2000. godine, predstavljaju tragičan bilans. Dan Tomanovićeve otmice danas se obeležava kao Dan ubijenih i otetih zdravstvenih radnika na Kosovu i Metohiji.
„Zločini nad srpskim zdravstvenim radnicima na Kosovu i Metohiji nisu rasvetljeni, niti su zločinci pronađeni i privedeni pravdi, što samo potvrđuje činjenicu da je pravda za srpski narod na Kosovu i Metohiji i dalje nedostižna“, konstatuje se u izjavama zvaničnika. Zataškavanje ovih zločina i sistematski napori Prištine da se oni prepuste zaboravu predstavljaju ogromnu prepreku uspostavljanju trajnog mira i međunacionalnog poverenja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zato je dužnost svih, od pravosuđa privremenih institucija u Prištini do predstavnika međunarodnih organizacija, da prestanu zatvarati oči pred ovim zločinima. U ime čovečnosti i budućnosti, mora se insistirati na rasvetljavanju otmica i ubistava srpskih zdravstvenih radnika i svih drugih nerasvetljenih slučajeva. Istina i pravda jedini su put ka stvarnom pomirenju i izgradnji budućnosti u kojoj se horor prošlosti neće ponoviti.
Piše: Petar Nikolajev
