Bela ili crna, domaća ili turska, filter ili espreso – kafa je neizostavan deo svakodnevice miliona ljudi, a u Srbiji je ispijanje ovog napitka poseban ritual. Jutarnja, poslovna, popodnevna uz prijatelje… čini se da taj običaj na ovim prostorima traje više od pet vekova, svedočeći o bogatoj istoriji i kulturnom preplitanju.
Prapostojbinom kafe smatra se Etiopija, odakle se najkasnije u 9. veku proširila na Arabijsko poluostrvo. Tamo se, veruje se, rodio napitak kakav danas poznajemo. Arapi su isprva ljubomorno čuvali tajnu pravljenja kafe, ali se tokom vekova ona širila svetom, sa Bliskog i Srednjeg istoka ka Evropi. Značajna stanica u tom putešestviju bio je i Beograd.
Svakodnevno ispijanje kafe bilo je srž društvenog života Osmanskog carstva, pa je sa turskim osvajanjima stigla i na Balkan, gde je brzo prihvaćena. Iako su južniji delovi Srbije verovatno i ranije upoznali ovaj napitak, prva „zvanična“ kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine. Godinu dana nakon što je vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila grad, Turci su doneli nove običaje, a jedan od njih bilo je ispijanje kafe na javnim mestima, u „kućama kafe“ – kafanama (od turske reči „kahvehane“).
O toj prvoj beogradskoj kafani zna se malo. Nalazila se, pretpostavlja se na Dorćolu, tadašnjem centru trgovine. Gosti su sedeli na podu, služila se samo kafa u malim šoljama, a ulaz je bio dozvoljen isključivo muškarcima. Zanimljivo je da je beogradska kafana bila starija čak i od prve kafane u Carigradu, koja je otvorena tek 1555. godine, kao i mnogih u Evropi (Oksford 1650, Beč 1683).
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Pila se polako, „natenane“, sa uživanjem u svakom trenutku. Ova tradicija opstala je i do danas. Kafa je postala deo svakodnevice, pijući se na poslu, tokom pauza, u izlascima, i kao nezaobilazni pratilac dugih putovanja.
Piše: Petar Nikolajev
