Život dece u najhladnijim delovima Sibira oblikovan je pravilima koje diktira klima. Zima počinje već u oktobru i traje mesecima.
Hladnoća ne predstavlja izuzetak niti izazov koji se posebno ističe, već trajnu okolnost u kojoj se svakodnevni život odvija. Put do škole vodi kroz sneg, po ulicama prekrivenim ledom, dok se dah pretvara u sitne kristale u vazduhu. Na temperaturama i do -40°C pri kojima se trepavice lede.
Priprema za izlazak napolje odvija se po ustaljenoj proceduri. Odeća nema estetsku ulogu, već isključivo zaštitnu. Oblačenje je slojevito, vuna je prvi sloj uz kožu, zatim dolaze debeli džemperi i zimski kombinezoni. Valjenke od presovane vune čuvaju stopala, dok kapuljače sa krznom štite lice od vetra. Izgled je sporedan dok je očuvanje toplote presudno.
Škole ostaju otvorene skoro uvek. Nastava se prekida tek kada temperatura padne ispod strogo određenih granica, u nekim krajevima tek ispod –40°C. Smatra se da je boravak napolju važan za zdravlje. Deca se igraju u snegu i tokom najhladnijih dana, jer se veruje da takav ritam jača telo i otpornost.
Deca veoma rano uče kako da se ponašaju u hladnoći. Znaju da metal ne sme da se dodiruje golom kožom. Zimski dani su kratki, pa u školu često kreću po mraku i vraćaju se dok sunce već zalazi.
Ishrana je prilagođena hladnoći. Obroci su bogati proteinima i mastima, a topla jela daju energiju potrebnu za ceo dan. Detinjstvo u Sibiru ne protiče u stalnoj borbi sa prirodom, prilagođavanje je deo odrastanja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Deca širom Evrope ove zime dočekala su sneg kao nešto što zimi i pripada. Ulice i parkovi nakratko su oživeli. Sanke su ponovo izvučene iz podruma a igra je preuzela primat nad hladnoćom.
Piše: Stefan Bogdanović
