Desanka Maksimović je jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja 20. veka. Rođena je na današnji dan 16. maja 1898. godine, u selu Rabrovica kod Valjeva. Detinjstvo koje provodi u selu Brankovini, među šumama i livadama, zauvek je obeležilo njen pesnički svet – miris zemlje, cveća i seoske tišine provlači se kroz gotovo sve što je napisala.
Studirala je književnost u Beogradu, radila kao profesorka u više beogradskih gimnazija, a od 1959. bila je članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavila je pedesetak knjiga poezije, proze i pesama za decu, a njena poezija je prevođena na više od 20 jezika.
Desankini stihovi su spoj nežnosti i snage. Pevala je o ljubavi „Strepnja“, „Predosećanje“, „Slovo o ljubavi“, „Ne, nemoj mi prići“, o lepoti prirode „Prolećna pesma“, „Pokošena livada“, „Na buri“ i o ratnom zlu. Njena „Krvava bajka“, napisana odmah posle streljanja kragujevačkih đaka 1941. postala je jedna od najsnažnijih antiratnih pesama u našoj književnosti.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Osamdeset godina kasnije, te reči još uvek bole kao prvog dana.
Pisala je jednostavnim jezikom koji svako razume, ali sa dubinom koja traje decenijama. Bila je prijateljica sa velikim piscima svog vremena Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Isidorom Sekulić, Brankom Ćopićem, dok je živela skromno, posvećena književnosti i prirodi.
Preminula je 11. februara 1993. u Beogradu, u 95. godini. Ostavila je iza sebe bogat opus koji i danas teši, raduje i opominje. Desanka nije samo pesnikinja – ona je deo kolektivnog sećanja i osećanja svakog ko voli srpsku reč. Njene pesme se uče u školama, citiraju u lepim i lošim trenucima, pevaju se uz gitaru i čitaju u tišini.
Čak i danas, kada se svet ubrzano menja, Desankini stihovi deluju sveže jer govore o večnim stvarima: ljubavi, prolaznosti, lepoti života i bolu rata. Njena Brankovina postala je simbol detinjstva i korena svih nas. Zbog toga je i dalje voljena – jer je umela da kaže ono što mnogi osećaju, a malo ko ume da izrazi.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
