Dok se ispred filijala biroa za zapošljavanje širom Nemačke formiraju redovi nezaposlenih, nemačka industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza poslednjih decenija. Prema podacima portala ,,Deutschlandkurier“, u poslednjih nekoliko godina nestalo je više od 340.000 radnih mesta u ključnim granama privrede. Najteže su pogođene automobilska, tekstilna i metaloprerađivačka industrija, nekadašnji stubovi nemačkog ekonomskog uspeha. Umesto novih zapošljavanja, sve više kompanija zatvara pogone, smanjuje proizvodnju i otpušta hiljade radnika.
Prema analizi konsultantske kuće ,,EY“, samo tokom 2025. godine nemačka industrija izgubila je oko 124.100 radnih mesta, gotovo dvostruko više nego godinu ranije. Od 2019. godine broj zaposlenih u industriji smanjen je za više od 266.000, dok pojedine procene govore i o preko pola miliona izgubljenih poslova.
Posebno je pogođena automobilska industrija, simbol nemačke ekonomske moći. Samo prošle godine ugašeno je oko 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. godine nestalo više od 111.000 poslova – praktično svaki sedmi u tom sektoru. Ozbiljan pad beleže i tekstilna i metalna industrija, koje se suočavaju sa padom proizvodnje, skupom energijom i sve jačom konkurencijom iz Azije.
Među glavnim uzrocima stručnjaci navode rekordno visoke cene energije, pritisak kineske konkurencije, spor prelazak na električna vozila, ogromnu birokratiju i slabljenje izvoza. Velike kompanije poput Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i ZF Friedrichshafen već su najavile nova smanjenja broja zaposlenih. Mnoge firme pokušavaju da izbegnu nagle masovne otkaze, pa pribegavaju „tihom“ gašenju radnih mesta kroz zamrzavanje zapošljavanja i postepeno zatvaranje pogona.
Ekonomisti upozoravaju da je reč o pravoj deindustrijalizaciji koja najviše pogađa dobro plaćene i visokoproduktivne poslove. Takva radna mesta teško mogu biti zamenjena poslovima u uslužnom sektoru ili državnoj administraciji, što dugoročno ugrožava standard stanovništva i ekonomsku stabilnost zemlje.
Slike redova ispred biroa za zapošljavanje postale su simbol nove nemačke realnosti: kvalifikovani radnici, inženjeri i majstori traže pomoć i novu šansu na tržištu rada. Dok političari raspravljaju o zelenoj tranziciji i subvencijama, industrijski motor koji je decenijama pokretao Evropu sve više usporava.
Nemačka se tako nalazi pred ozbiljnom istorijskom prekretnicom, zemlja koja je godinama upozoravala na nedostatak radne snage sada masovno gubi sopstvene industrijske poslove. Posledice po izvoz, standard građana i socijalnu stabilnost su već dugoročne i veoma ozbiljne.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
