Već deset godina kruži senka nad bolnicom Rihоv u Jenćepingu (Jönköping), a sada izlazi na videlo da su upozorenja o problematičnom dečjem kardiologu stizala odmah po njegovom dolasku 2014. godine. Prema onome što je otkriveno, prve primedbe dolazile su iz Velike Britanije, gde je lekar ranije radio. Govorilo se da ima „velike probleme da sluša“, što je ozbiljan signal upozorenja u svakoj medicinskoj profesiji, a posebno kada su u pitanju bolesna deca.
Uprkos tome, lekar je zaposlen na odeljenju za pedijatrijsku kardiologiju. Već 2015. godine osoblje Rihova interno upozorava da je neophodno uvesti dodatne bezbednosne mere u radu sa njim. Ni tada se ništa nije dogodilo. Tadašnja zamenica rukovodioca klinike, Marija Ekelund, danas tvrdi da „tada i tamo“ nije videla potrebu za dodatnim nadzorom.
Godinama kasnije Švedska se suočava sa mogućim posledicama ovakvih propusta sumnja se da je lekar davao pogrešne potvrde o dobrom zdravlju deci sa potencijalnim srčanim problemima. Ako se ove sumnje potvrde, pitanje odgovornosti šefova bolnice i celog regionalnog zdravstvenog aparata biće nemoguće izbeći.
Slika koja se stvara je daleko od idealizovane predstave švedskog sistema. U zemlji koja se predstavlja kao simbol efikasnosti i zaštite pacijenata, upozorenja iz inostranstva i sopstvenog osoblja prošla su gotovo neprimećeno. Umesto preventivne kontrole, odlučeno je za pasivnost koja sada može imati teške posledice.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj slučaj pokazuje da ni „uzorna“ Švedska nije imuna na birokratiju koja prekriva lekarske propuste. Kada upozorenja dođu još 2014. godine i ostanu u fioci, to više nije greška pojedinca već sistemska rupa. Kada je reč o deci, svaka rupa je crna. Srbiji se često spočitavaju slabosti u zdravstvu, ali ovde vidimo da ni bogatstvo, ni renome, ni severna disciplina ne garantuju odgovornost. Sistem je dobar samo onoliko koliko je dobra njegova hrabrost da reaguje na vreme.
Piše: Nina Stojanović
