Dve nedelje molitve, smirenja i duhovnog preobražaja
Pravoslavni vernici danas započinju Velikogospojinski post, posvećen Presvetoj Bogorodici. Traje od 14. do 28. avgusta i završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, Velikom Gospojinom. Posle Vaskršnjeg, ovo je najstroži post u pravoslavlju. Vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, a riba je dozvoljena samo na dan Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta. Smisao posta, međutim, nije samo u telesnom uzdržavanju, već u molitvi, smirenju i duhovnom preobražaju pred veliki praznik posvećen Majci Božjoj.
Velikogospojinski post ima svoje korene još u 5. veku, kada se u Jerusalimu pred praznik Uspenja Bogorodice vernici okupljaju na molitvu i post. Tokom vekova dužina i način njegovog obeležavanja razlikovali su se, a konačan oblik post dobija 1166. godine, kada je na saboru u Carigradu ustanovljeno da traje dve nedelje. Od tada, Crkva ga čuva i prenosi vernicima kao duhovni dar i obavezu.
U srpskom narodu ovaj post zauzima posebno mesto. Velika Gospojina oduvek je bila i crkveni i narodni praznik. Dok su domaćini završavali letinu i pripremali se za jesen, porodice su se sabirale u molitvi i gostoprimstvu. Mnoge crkve i manastiri posvećeni su Bogorodici, a Gospojinski sabori okupljali su vernike iz svih krajeva, jačajući osećaj zajedništva i zaveta.
Na bogosluženjima u danima Velikogospojinskog posta pevaju se sledeći stihovi:
„U rođenju Devičanstvo sačuva, u uspeniju sveta se nisi ostavila, Bogorodice, preselila si se u život, Mati Života, i molitvama svojim izbavljaš duše naše od smrti.“
Ove reči podsećaju vernike da Presveta Bogorodica, iako je usnula, ostaje prisutna u životu Crkve i da svojim molitvama štiti i čuva narod. Zato Velikogospojinski post ostaje vreme sabranosti i smirenja, kada se duša čisti od suvišnog i otvara za blagodat Božju.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Velika Gospojina okuplja srpski narod i danas, kao što je to činila kroz istoriju, podsećajući da su vera i tradicija naša trajna snaga. Na nama je da i naše potomke vaspitamo u duhu pravoslavlja kako bismo nastavili da budemo snažni i istrajni u očuvanju naše vere i našeg identiteta.
