U emisiji „NIUS Live“ novinarka i autorka Betina Rel iznela je tešku optužbu – da se u Nemačkoj ponovo stvara okruženje u kome radikalna levica ima prostor da deluje, ali ovog puta ne samo na ulici, već i kroz institucije i javni novac. Njena teza je jednostavna, ako se nasilje opravdava, a finansiranje prikriva, država sama sebi pravi problem koji će kasnije skupo platiti.
Rel povlači paralelu sa RAF-om, levičarskom terorističkom grupom iz 1970-ih. Poenta nije da su Antifa i RAF isto, već da je slična logika – prvo se protivnik proglasi „neljudskim“ (policija kao „svinje“), onda je lakše opravdati udarce, pa i teže oblike nasilja. Kad jezik postane suroviji, praksa obično prati.
Ključ njene kritike nije samo ulični incident, već mreža. Ona tvrdi da postoji „legalno krilo“ Antife koje dobija novac kroz razne projekte i organizacije. Ako je to tačno, onda se postavlja najopasnije pitanje: kako je moguće da se javna sredstva koriste za strukture koje tolerišu ili podstiču političko nasilje? U demokratskoj državi javni novac mora da ide u javno dobro, a ne u ideološke batinaške krugove.
Danas radikalni akteri ređe imaju lice i ime kao u vreme Bader–Majnhofa. Anonimnost im je zaštita – teže je dokazati odgovornost, lakše je sve svesti na „incident“ i „spontanost“. Tako se nasilje zamagljuje, a javnost navikava.
Posebno je problematično kada političari ili javne ličnosti pokazuju simpatije prema Antifi, jer se time šalje signal da postoji „dobar“ ekstremizam. To je dvostruki aršin koji ruši poverenje u zakon. Nasilje nije prihvatljivo zato što je „na našoj strani“. Ako je nezakonito, nezakonito je uvek.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačkoj ne treba novi sukob „ulice i države“, već jasne granice. Potpuna transparentnost finansiranja, nulta tolerancija na političko nasilje i odgovornost onih koji ekstremizam relativizuju. Ako država ne ume da razlikuje aktivizam od ekstremizma, dobiće upravo ono čega se najviše plaši – radikalizam koji se oseća zaštićeno.
Piše: Nina Stojanović
