Obrezivanje muškaraca može imati određene zdravstvene koristi, ali se kod zdrave osobe ne smatra obaveznim medicinskim zahvatom. Odluka zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, ličnog izbora, ali i verskih i kulturnih razloga, navodi austrijski list „Der Standard“, koji je otvorio pitanje medicinske opravdanosti ove procedure.
Tokom obrezivanja hirurški se uklanja kožica koja prekriva vrh polnog organa. Lekari zahvat najčešće preporučuju kada postoji fimoza, odnosno nemogućnost prevlačenja kožice, ponavljane upale, ožiljci ili druge tegobe koje nije moguće uspešno lečiti blažim metodama.
Prema podacima klinike „Mejo“, obrezivanje može smanjiti rizik od infekcija mokraćnih puteva, pojedinih polno prenosivih infekcija i problema izazvanih suženom kožicom. Postoje i dokazi o manjem riziku od infekcije HIV-om, naročito u područjima u kojima je njegova učestalost visoka. Međutim, obrezivanje ne zamenjuje zaštitu tokom seksualnih odnosa.
Kao i svaki operativni zahvat, procedura nosi rizik od krvarenja, infekcije, bola, nepravilnog zarastanja ili uklanjanja previše ili premalo kože. Komplikacije su ređe kada intervenciju izvodi obučen zdravstveni radnik u odgovarajućim uslovima. Kada ne postoji medicinska hitnost, posebno je važno da pacijent ili roditelji deteta dobiju jasne informacije o koristima, rizicima i drugim mogućnostima lečenja.
Jednostavan odgovor zato ne postoji: obrezivanje može biti opravdano kod konkretnih zdravstvenih problema, ali se ne može predstavljati kao neophodna mera za svakog dečaka ili muškarca. Medicinska odluka mora biti individualna, zasnovana na pregledu urologa i obaveštenom pristanku, a ne na pritisku, strahu ili tvrdnjama da je zahvat potpuno bez rizika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
